Градско веће Скупштине града Београда усвојило је данас предлог Одлуке о измени Статута Града Београда, а заменик градоначелника Београда и председник Комисије за измену Статута Горан Весић каже да се изменама исправљају грешке из 2007. и 2011. године када је Београд потпуно непотребно централизован.

Како је саопштио Секретаријат за информисање, одлука о промени Статута упућена је на сагласност Министарству за државну управу и локалну самоуправу, а потом ће, највероватније 25. јула, одборници Скупштине града Београда гласати о новом Статуту града Београда.

"Очекујем да на седници Скупштине града Београда баш као недавно на Комисији за промену Статута за нови Статус гласају и власт и опозиција. То је лепа порука да добре ствари за грађане треба да сви да подржимо", каже Весић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПАР ЛОКАЦИЈА У ИГРИ: Где планирају да преселе отворени тржни центар из Блока 43?

Изразио је уверење да ће предстојећа седница Скупштине града бити прилика да се део опозиције који бојкотује заседања градске скупштине врати у клупе.

"Могу да разумем да су опозиција власти, али ако не буду гласали за нови Статут показаће да су опозиција грађанима", наводи Весић.

Рекао је да је власт Драгана Ђиласа 2007. године донела Закон о главном граду, а 2011. године Статут, којим је град потпуно централизован.

"То је практично значило да су људи морали да путују и по 50 километара, до центра Београда, како би добили један папир или завршили неки посао. Али Ђилас власт разуме као и медије, добро је ако је све под његовом контролом, а лоше ако није", каже Весић.

Додао је да се зато сада мења "последњи остатак Ђиласове централистичке политике у Београду" и враћају се надлежности општинама.

"Промена Статута града значи да ће грађани моћи да завршавају посао тамо где живе и да ће директније да одлучују у развоју свог града", подвукао је Весић.

Каже да је нови Статут последица новог Закона о главном граду, а који је, осим што је Београд добио нове надлежности, омогућио управо децентрализацију града, те да су Закон о главном граду и Статут града, иако два различита документа, једна целина која омогућава промене.

"Статутом из 2011. године, град је централизован, па су општине, приградске и градске, сведене на ниво месних заједница. Младеновац, Лазаревац, Врачар или Стари град имају мање овлашћења него било која мала општина у Србији, што није нормално и отежавало је функционисање града, али то је била политика наших претходника", рекао је Весић.

Нагласио је да је политика садашње власти децентрализација града, али не на уштрб ефикасности.

Објаснио је да нови Статур предвиђа да ће град бити подељен на две зоне - градску и приградску.

Седам приградских општина ће бити у приградској зони, а 10 градских у градској, а све ће имати већа овлашћења.

"Једна од најважнијих промена је то што ће 10 градских општина убудуће вршити легализацију до 400 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 1.500 квадрата. Приградске општине ће вршити легализацију до 3.000 квадрата и издавати грађевинске дозволе до 5.000 квадрата", појаснио је Весић.

Додао је да ће приградске општине добити право да ван плана генералне регулације доносе урбанистичке планове уз сагласност Града Београда што ће тим општинама омогућити да се брже развијају и привлаче више инвеститора.

Фото К.Михајловић


Осим тога, измене Статута ће омогућити да приградске општине, уз сагласност града, имају своја јавна предузећа, као и да град своје изворне надлежности може да пренесе на приградске општине, што до сада није био случај.

"Општине, градске и приградске, моћи ће да улажу у јавне објекте као и јавне површине, што до сада није био случај па ће општина, рецимо, моћи да уреди парк, дечје игралиште, али и вртић или школу. Општине ће моћи да улажу у некатегорисане путеве у складу са Законом о путевима, али и да, уз сагласност града, граде или обављају део комуналне делатности као што су рецимо пијаце или гробља", рекао је заменик градоначелника.

Весић каже да је изменама Статута решен проблем унутарблоковских комплекса у које до сада нико није могао да улаже новац, ни Град, ни општина, што је доводило до ситуације да те површине буду неуређене и додао да ће убудуће општине са грађанима моћи да улажу новац у реконструкцију фасада, стамбених улаза, равних кровова.

Он је додао да је Град добио велике надлежности у пољопривреди Законом о главном граду, али да ће сада део својих надлежности пребацити на општине које ће моћи да оснују пољочуварске службе.

Фото К.Михајловић


"Децентрализација неће завршити тиме што ће приградске и градске општине добити већа овлашћења, већ онда када када општине, поготово приградске, буду кренуле да праве услужне центре, како би највећи део посла који грађани треба да обаве у општини, могли да обављају у насељима који су део те општине", наводи Весић.

Статутом је, наводи, предвиђена обавеза општина да наставе своју децентрализацију и да преносе део надлежности на услужне центре, који ће се оснивати у свим већим насељеним местима и у којима ће грађани на једном месту имати све општинске и градске шалтере, али и многе који припадају Републици као што су катастар, ПИО, саобраћајна полиција.