ИЗ једног центра, у срцу ЈКП "Београд пут", надгледа се неколико стотина хиљада семафора широм престонице и у приградским општинама. Одељење за светлосну сигнализацију свакодневно мотри и решава проблеме на уређајима који регулишу кретање возила на 625 раскрсница, рачунајући и ону на углу Булевара краља Александра и Таковске, где је 4. новембра 1939. године постављен први семафор.

Тим који има 36 чланова бави се уградњом и одржавањем светлосне сигнализације, а семафоре обилазе једном дневно. Кажу да "одржавају све што сија".

Прочитајте још:Цртани ликови на 68 возила „Чистоће“

- Од 625 раскрсница, половину имамо у даљинском надгледању, што значи да имамо тренутни увид у проблем - каже шеф одељења Службе за саобраћајну сигнализацију Драган Злопорубовић за "Новости". - Имамо и неколико засебних система за управљањем саобраћајем, на пример у Кнеза Милоша, Новом Београду.

Прочитајте још: Почела изградња нове деонице Булевара патријарха Павла

Наводи да семафорски уређаји раде по пројектима који се праве за сваку раскрсницу у зависности од броја возила која туда пролазе. Тек онда се постављају семафори и тако настаје раскрсница.

- Раскрснице се семафоризују да би се повећала безбедност, а не да би се убрзао саобраћај. Београд је одавно закрчен и регулисањем рада семафора не можемо да добијемо већу проточност, него што улице могу да приме возила. Изменом програма покушавамо да поправимо стање, али на неким потезима, ни то не помаже. На раскрсници Таковске и Краља Александра постоји 21 детектор, који региструје кад возила наилазе или стоје. Онда уређај покушава да продужи за неколико секунди проток возила, на пример из Кнеза Милоша, да би се колона смањила. Али и тих неколико секунди довољно је да створи гужву у Таковској - прича наш саговорник.

Осим возача, са семафорима муке имају и суграђани, који на прелазак преко улице најдуже чекају на укрштању Бранкове и Улице царице Милице, чак 127 секунди. Раскрснице на потезу Дечанске, Теразијски тунел, Бранкова најдуже држе црвено светло за пешаке, како би се саобраћај ка Бранковом мосту убрзао. По два минута црвено је и дуж раскрсница у Кнеза Милоша и Таковској, а 110 секунди држе оне на Новом Београду.

Црвено за пешаке на Бранковом мосту траје 127 секунди / Фото А. Станковић


Због дужине чекања, сваког дана на адресу овог одељења стижу примедбе суграђана. Најчешће се испостави да су то семафори са тастерима за пешаке, које Београђани и не примете.

- Суграђани не разумеју да морају да притисну дугме и сачекају да се зелено упали. Као и да кад неко пређе и упали се црвено, мора опет да прође неко време да би се упалило зелено. Пријаве добијамо и када нека сијалица не ради, или када су у питању хаваријска оштећења, која настају због саобраћајних несрећа или вандализма - наводи Алксандар Цветков, инжењер у овом одељењу.

У граду, на годишњем нивоу, штета је око 60 милиона динара због уништене светлосне сигнализације.

СИГУРНО НА ЗЕБРИ

КАДА дочекају зелено светло, пешаци на неким семафорима не успевају да стигну на другу страну улице. То је случај са семафором код "Мадере" у Булевару краља Александра.

- Систем заштите увек постоји. Када се упали црвено за пешаке, особа на прелазу има секунд по метру улице да је пређе. Значи, црвено се упали да ниједан пешак више не крене, али онај ко је пошао има онолико секунди да пређе улицу колико је она широка - каже Драган Злопорубовић.