Тридесете године прошлог века представљале су својеврсну мирну оазу међу бурним градским годинама у време између два рата. Увек када нас старе фотографије одведу у амбијенте тадашњег Београда уочимо нешто више задовољних ликова него иначе. Многе деценије током двадесетог века "призивале" су помало натмурене пролазнике, док би, ваљда у тој деценији било таквих, намрштених пролазника нешто мање.

Било је то време о којем смо већ писали, подсећајући читаоце да је крајем те деценије Београд достигао више од 400.000 становника. Међу највеће градске атракције убрајао се први друмски мост који је носио име по краљу Александру, а на његовим темељима данас стоји Бранков мост. Тридесетих је Београдски аеродром, на простору данашње централне зоне Новог Београда имао десетине међународних летова дневно, Отворен је Београдски сајам, који данас препознајемо по отужној фигури Старог сајмишта...

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Пре почетка изградње моста

Снимци који нас подсећају на то време оличавају део господствених манира код Београђана. На једној од фотографија дама чисти обућу код уличног чистача ципела, док иза њега стоји велики плакат на којем читко, великим словима пише упозорење: "Мушкарци, не поверавајте се женама!". Био је то филмски плакат који је позивао публику у биоскопске сале, а биоскопи су тада били најважнији садржај сваког важног градског провода.

Кадрови са Старог аеродрома додатно пуштају посматрача да са равног терена тек у даљини препозна контуре старог дела града, па тиме створи увид да је простор данашњег Новог Београда био потпуно пуст.


Истина, радови на новобеоградској страни почели су 20. маја 1938. године, када је званично Милан Стојадиновић, тадашњи председник владе, свечано отворио радове на насипању области од Моста краља Александра до Ушћа. Већ тада су прављени озбиљни планови за нови град на левој обали Саве.


Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: "Трамвајем у 21. век"

Камиони градске управе помагали су током ових радова, а најважније су биле велике цеви за рефулирање којима је мокар песак извлачен са дна Саве како би прекрили делу ову водоплавну површину.


Торањ на Београдском сајму био је у централном делу изложбеног простора, окружен павиљонима, и нико тада није слутио да ће доживети данашње дане, али као беспризорна, неугледна грађевина која збуњује Београђане својим бесмисленим постојањем.


ПУТ ЗА ЗЕМУН

На фотографији којом доминира торањ на Старом сајмишту видљиво је да је преко Моста краља Александра некада прелазио друм који је настављао ка Земуну. Та путања није ишла истим правцем који постоји данас, већ је одмах после преласка моста водила укосо, трасом која сада више не постоји.