НА првој следећој седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Града Београда утврдиће се место где ће бити подигнут споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу. Највероватније између здања Генералног секретаријата председника Републике и Скупштине Града. Одмах потом расписаће се и конкурс за његово идејно решење, а како ће коначно изгледати, одабраће и одлучити Одбор за подизање овог споменика чији је председник академик Душан Ковачевић.

Прочитајте још: Краљ Александар главом платио самосталну политику

Овако заменик градоначелника Београда Горан Весић говори о предстојећим пословима око подизања првог обележја Краљу Ујединитељу у српској престоници, а на иницијативу председника Србије Александра Вучића.

- Између два рата, после убиства краља Александра у марсељском атентату, урађен је пројекат његовог споменика који ми имамо - каже Весић за "Новости". - Њиме је било предвиђено да монумент буде подигнут између Старог и Новог двора, где су данас здања Председништва и Скупштина града. О идејном решењу ће се ускоро одлучивати, а стручне службе ће дефинисати урбанистичке, конзерваторске и парковске услове за постављање споменика. Његово подизање је заправо враћање дуга ове земље краљу који, нажалост, у Београду нема ни булевар нити споменик, осим две бисте: једну у Дому Војске, а другу у дворишту основне школе на Новом Београду која носи његово име.

Прочитајте још: КРАЉ УЈЕДИНИТЕЉ НА МАЛИМ ЕКРАНИМА: У припреми серија о Александру Карађорђевићу

Ова вишедеценијска неправда, како каже Весић, делимично је исправљена крајем јуна 2017. године, одлуком Скупштине Београда да шеталиште од Бранковог моста до земунског Кеја ослобођења, односно до хотела "Југославија", добије име "Обала краља Александра Првог Карађорђевића".

- Његово име носио је мост који је порушен у Априлском рату 1941. године - рекао је Весић. - После Другог светског рата на његовом месту је подигнут Бранков мост. Тако се догодило да краљ Александар више од седам деценија нема никакво спомен-обележје у нашем главном граду.

По речима професора др Момчила Павловића, историчара, члана Одбора за подизање споменика краљу Александру Првом Карађорђевићу, овај владар је, до 1945, имао много споменика, највише у Словенији. Зашто је важно да га има у нашем главном граду, каже:

- Зато што је Београд престоница Србије, што је у њему столовао, бранио га и донео му слободу 1918. Саградио дворове на понос народа и династије, задужио не само српски него све јужнословенске народе, посебно Хрвате, Словенце дарујући им слободу. Једноставно зато што су његов лик и дело уграђени у темеље српског идентетита и слободе. За време своје владавине Југославију и Београд учинио је значајним фактором у Европи. Његова владавина и његово дело, ма како га оцењивали, или се опредељивали за монархију или републику, део су наше историје и нашег идентитета.

Краљ Ујединитељ, подсећа професор, и краљ ослободилац јужне и старе Србије од вишевековног турског ропства, водио је војску у ратовима за ослобођење српских средњовековних престоница Скопља, Призрена, Приштине, Урошевца и других места српске средњовековне славе и величине.

- Био је командант целог једног оружаног и на одбрану голог живота спремног народа 1914. године - говори проф. Павловић. - Пред убилачким насртајима 12 пута веће Аустроугарске обезбедио је савезништво руског цара, и пошао у рат за одбрану земље. Знао је да само савезништво са великима спасава Србију, њен суверенитет и независност. Краљ Александар Први Карађорђевић је сведочио и најтрагичније слике историје српског народа: албанску голготу. Извео је тај народ, после три готово непрекинута рата, у слободу, и у најбољој вери ујединио га са другим поробљеним јужнословенским народима.

Односио је, каже професор, победе и у рату и у миру, проширио Србију на Југославију и обухватио у границе те земље све Србе.

- Био је Србин, искрени Југословен, поборник балканске сарадње и словенске солидарности - наглашава проф. Павловић. - Био је народни краљ, а посебан однос је имао према својим војницима ратницима, који су у миру углавном били земљорадничка сиротиња. Прелазио је прагове сиротиње и у Лици и Далмацији, на Косову и Метохији, Рашкој области, Црној Гори... Његова рука је увек била спремна да дарује своје ратнике, сиротињу, посебно манастире.

ИЗУЗЕТНА ЛИЧНОСТ

КРАЉ Александар Први Карађорђевић је био изузетна историјска личност, а на нашу срамоту је што нема ни улицу ни споменик у Београду - говорио је председник Александар Вучић, након што је, у својству грађанина, поднео иницијативу за подизање споменика. - Врло ценим то што је радио. Реч је о добром краљу, човеку који је страдао на ужасан начин, завером у којој су учествовале усташе, ВМРО, и стране службе.

СКВЕР У ПАРИЗУ ОД 1936.

НА Тргу Колумбија, у 16. париском арондисману, налази се сквер који носи име краља Александра Првог од Југославије. На њему је 9. октобра 1936. године, поводом друге годишњице атентата у Марсељу, откривен монументалан споменик убијеном краљу и његовом оцу Петру Првом. Аутор групне скулптуре је вајар Максим Реал дел Сарт, а постоља архитекта Анри Шејо. На чеоној страни пише: "Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске."