ЗБОГ непостојања личних докумената, Раденко Лазовић (55) који је оболео од рака грла, годинама није могао да се лечи у некој од здравствених установа. Родом из Републике Српске, познат под надимком Џипи, у Србију је дошао деведесетих година и до данас живи као бескућник. Никада није вадио документа, а једина идентификациона књижица му је пасош СФРЈ из 1980. године, који је одавно неважећи.

У помоћ му је притекао пријатељ Војкан Крстић, регионални хуманитарац и начелник Спасилачког центра Србије, који му је помогао да покрене процедуру за добијање личних докумената и збринуо га у Клинички центар Србије.


- Разумео сам разлоге који су отежавали процес Џипијвог пријема у неку од здравствених установа - каже Крстић. - Држава је успоставила систем који је једнак за све и у овом случају показала разумевање и максимално изашла у сусрет, у смислу убрзања процедура за добијање држављанства. Лекари и цело медицинско особље КЦС показали су велику хуманост и разумевање, што није био случај са појединим приватним клиникама.


Крстић је покушавао да му омогући лечење у некој од приватних здравствених установа, али су га редом одбијале јер је "лош пацијент за маркетинг болнице".


ПРОЧИТАЈТЕ И: „Dajte ja ću platiti i skućiti familiju”: Marija Šerifović besna posle izbacivanja porodice na Dorćolu


- С обзиром на комплетну ситуацију и административне проблеме, одлучио сам да о свом трошку помогнем Раденку ангажујући приватну болницу, која је била вољна да уради основне анализе и закаже операцију, али су одустали од даље сарадње када су видели колико је сложена ситуација. Хтео сам да се обавежем уговором о донацији, да ћу сносити све финансијске трошкове и након оперативног захвата и тиме да гарантујем да болница ни у чему неће бити оштећена. Највише сам гневан због одуговлачења, јер је у његовом стању сваки минут важан. Немам жељу за медијским експонирањем, већ да као човек скренем пажњу јавности, јер свако од нас сутра може бити у овој ситуацији.



Хуманитарац истиче да Лазовића познаје цео Кумодраж, те да је реч о добром човеку.

- Кад сам пре неколико година и сам био у болници, Џипи ми је сваки дан долазио у посету на други крај града, и то пешке. Учинићу све што могу да се овом човеку помогне.