Николај Кравцов, славни совјестки војник који је учествовао у ослобађању Београда 1944. године добиће улицу у Београду на води, одлучила је данас Скупштина града.

Иницијатива је потекла од председника Александра Вучића, а реч је о новој улици на простору Београда на води, која ће спајати Савску улицу и Булевар Вудроа Вилсона.

"Ове године обележавамо значајан јубилеј - 75 година од извојеване победе над окупатором и коначног ослобођења наше престонице у Другом светском рату. У борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. године, страдало је више хиљада бораца Народноослободилачке војске Југославије и припадника Црвене армије. Тих дана, својом храброшћу и пожртвованошћу нарочито се истакао један војник Совјетског Савеза", наведено је у иницијативи коју је Вучић поднео у совојству грађанина.

Био је Кравцов је био санитетски поручник Црвене армије и једини борац који је проглашен за хероја Совјетског Савеза у борбама за ослобођење Београда, навео је Вучић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Obnova Savskog trga: Novi bulevar kao obilaznica

"Кравцов је вођен својом храброшћу и срчаношћу, уз помоћ својих сабораца, покушавао да порази непријатеља који није желео да одступи, што га је коштало живота. У сукобу двеју страна, а не желећи да одустане, био је тешко рањен. Од последица рањавања преминуо је у болници 18. октобра 1944. године. Сахрањен је два дана по ослобођењу Београда, 22. октобра, у заједничкој гробници бораца Црвене армије на Позоришном тргу (данашњем Тргу републике)", наводи се у иницијативи.

Иначе, десет година касније посмртни остаци Кравцова пренети су на Гробље ослободилаца Београда, а он ће остати упапћен као младић који је дао живот са непуне 24 године за слободу нашег народа и ослобођење Београда.

"Кравцов нас је својим подвигом заувек и неизмерно задужио", навео је Вучић и додао да бисмо именовањем улице по совјетском војнику изразили захвалност за највећу жртву коју је тај млади човек поднео, "исправили историјску неправду која је према њему учињена, а нашој деци дали путоказ у ком смеру треба ићи, чија дела треба ценити и на кога се ваља угледати".

Председница Комисије Андреа Радуловић изразила је задовољство што се усвајањем врло важних иницијатива чува сећање на људе који су оставили неизбрисив траг на Београд.

Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Завода за заштиту споменика културе Града Београда да се постави скулптура "Слепи гуслар" у парку Велики Калемегдан.

Бронзана скулптура рад је вајара Паскије Пашка Вучетића и део је споменичке композиције Споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а који су 1916. године срушиле аустроугарске окупационе снаге.

Након завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног Споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској. Ова скулптура једини је преостали део сложене споменичке композиције Споменика Карађорђу, наведено је у саопштењу Секретаријата за информисање.