ЈЕДНОГЛАСНО додељена, висока и поштована Андрићева награда за приповедаштво, јуче је уручена српском писцу из Загреба Драгу Кекановићу за књигу приповедака "Усвојење", у издању "Каироса", на свечаности у Андрићевој задужбини. Награђени писац затим се са домаћинима прошетао до Андрићевог венца и положио венац на споменик нашем нобеловцу.

Скоро свака од седам Кекановићевих приповедака или прича, по оцени члана жирија Васе Павковића, повратак је у прошлост, покушај да се археолошки размотри и разуме протекло време, проминули живот и да се после тог временског путовања боље схвате егзистенцијалне последице.

- При дну свих седам прича као да тиња једна опсервација Иве Андрића. "Ми смо такви људи и живимо одувек под таквим околностима да за сваког од нас, готово у сваком тренутку, може све доћи у питање". Као и у роману "Вепрово срце", Кекановић пре свега инсистира на крхком, интимном свету својих јунака, на њиховим трагичним егзистенцијама, а велики историјски ломови, као што су дешавања из 1968, маспок у Хрватској, распад Југославије, грађански ратови у деведесетим, само су позадински присутне силнице које преусмеравају судбине, породичне и интимне везе, пријатељства и дружења - рекао је Павковић.

Своју захвалну беседу, Кекановић је засновао на поновном читању два Андрићева бриљантна текста о свом земљаку Сими Матавуљу, рекавши да у нашим књижевностима није нашао ни разложније ни смисленије аргументације којом се један мајстор приповедања захваљује другом.

На питање са којим мислима и осећањима прима Андрићеву награду, Кекановић је за "Новости" одговорио:

- Двојица се у мени отимају за један одговор. За првога је Андрићева награда гренд слем за приповедање у страшно јакој конкуренцији. А онај други, опрезнији, одмах суфлира да такве ствари годе, али да не теше, нити уклањају и поништавају наша разочарања, а камоли да су у стању рехабилитовати онај тренутак стваралачког задовољства када сте одложили перо и ставили тачку на право место. Тај се други потпуно слаже са Андрићем који је давно рекао да "све велике промене сметају човеку који ствара", и да он "треба радити у миру, без буке (и) без рекламе". Тај ће вам само потврдити да би све оно што сам, или боље речено што смо нас двојица написали на влас било исто, са наградама или без њих, јер и не знам писати, никада нисам ни писао по наруџби.

ВЕЗА СА СРБИЈОМ

КЕКАНОВИЋ је својим "малобројним али драгоценим" пријатељима по перу и језику поручио да, због околности које данас нису вредне спомена, премало зна о томе шта се догађа на овдашњој књижевно-историјској и књижевно-теоријској сцени, али и пренео лепу вест да се у неким загребачким књижарама, као и путем интернета, могу наручити готово сва најновија издања из Србије, на оба писма.