АКО сам се у претходним књигама бавила обичним људским животима, у релативно обичним животним ситуацијама, можда се књига "Рашчарани свет" бави тим истим људима који долазе до неке границе када почињу да се понашају неуобичајено. Искачу из оквира морала, етике, сентимента, логичног закључивања. Долазе на ону другу, тајанствену страну, на страну таме - открива Јелена Ленголд, за "Новости", о чему је реч у новим причама које ће ускоро објавити у издању "Архипелага".

Једна од водећих српских песникиња и приповедачица, ауторка награђиване књиге прича "Вашарски мађионичар", каже да се нове приче помало разликују од оних из ранијих књига:

- Није то нека радикална промена и свакако није направљена плански, намерно, али кад сам завршила књигу схватила сам да у њој нема ни једне једине љубавне приче, рецимо, а да су сви јунаци на неки свој начин "уврнути". Помало сам унела елементе фантастике, помало чак и елементе крими-прича. Имала сам ја тога и у претходним књигама, али не овако доследно као у овој.

ПОЕЗИЈА НАС НЕ НАПУШТА * Објавили сте ових дана књигу изабраних песама "Изабери једно место" у издању "Контраста". Какво је место поезија заузимала када сте почињали, а какво има данас?
- Увек је било људи који су живели за поезију, којима је поезија била исходиште и утеха, увек је било оних који поезији приступају са страхом и неразумевањем, и увек је било оних који мисле да умеју да пишу поезију, а заправо не умеју. Али, ако погледамо људски род кроз векове, поезија је вероватно једна од ретких константи која нас никад не напушта.

* У упечатљивој причи "Дрворед" главни јунак је један манијак. Шта вас је подстакло да је напишете?

- Моја је обавеза, као аутора приче, да браним свог јунака. Он је усамљен човек који своју отуђеност живи на специфичан начин. Градови у којима смо заробљени и улице којима свакодневно пролазимо у себи чувају најчудноватије приче које заслужују да буду испричане.

* Да ли је свет трајно рашчаран или може да се учини чаробним изнова?

- Сећам се, кад сам била мала, ја сам једном питала оца: "Кад неко каже реч СВЕТ, да ли мисли само на Земљу или на целу васиону?" Отац ми је казао да се мисли само на нашу планету. Дуго сам у то веровала, али данас, у овом животном добу, мени се чини да је свет много више од Земље, и много више од материјалног и видљивог. Све чешће ухватим себе како гледам фотографије далеких галаксија и космичких измаглица. У том смислу, наравно, свет ће још дуго бити чаробан, на начине које вероватно не можемо ни да замислимо, али можемо о њима да сањамо.

* Зашто сте изабрали да књигу затворите истинитом, личном причом "Завеса"?

- Наши животи су такође сплетени од многих малих чудеса која нам се дешавају. Породичне судбине носе много више каузалности у својим генетским записима него што вероватно можемо и да наслутимо. Ова прича је само покушај да се прати траг једне такве условљености, једно могуће тумачење животних прича неколико људи, чији су судбине довеле и до мог рођења и до мог живота, оваквог какав је.