МЕЂУ бројним књигама приповедака, објављеним 2015. године, "Тајна црвеног замка" Вулета Журића ("Лагуна") издвојила се као најуспелије дело из минуле приповедне године и придружила писца низу великих имена овенчаних Андрићевом наградом. Журићу је признање уручено јуче у Андрићевој задужбини, где га је примио из руку новог председника, академика Мира Вуксановића, а доделио му га је жири у ком су седели Александар Јовановић, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков.

Лауреат Вуле Журић подсетио се свог промишљања значења Андрићевог "Моста на Жепи" у тренутку када се у тој Жепи затекао, у једном другом и другачијем времену, као тумач, са војском Унпрофора, те замишљао како Анрићев хајдук Стојан из приче "Велетовци" преко тог моста замиче "из оног Андрићевог, у овај наш, свет `пун гада`".

Већ више од четири деценије, на дан рођења великог Андрића, на основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се награда за причу или збирку прича написану на српском језику, а која је својим насловом и садржајем у складу са достојанством Андрићевог дела.

- Журића посебно интересује Југославија, њени политичари и писци, њен културни и симболички смисао, оно што је била у времену и што би данас могла бити у сећању - навео је Јовановић у образложењу жирија, подсетивши да се на страницама ове књиге појављују и нестају, у већим или мањим улогама: Јосип Броз Тито, Родољуб Чолаковић, Слободан Пенезић Крцун, Владимир Назор, Шабан Бајрамовић, Бора Станковић, Милош Црњански, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Петар Кочић, и наравно сам Иво Андрић.

- Када је стигао на књижевни врх, у дан кад је примао Нобелову награду, пред међународном јавношћу, својом беседом славио је причу и причање, славио је приповетку као начин литерарног казивања - подсетио је на Андрићеву величину академик Миро Вуксановић, и додао: - Посредно је казао да је у српској књижевности којој припада, у њеном прозном делу, све до двадесетог века приповетка била у средишту, а потом, постепено али доследно, бивала запостављена.

НИЗ ВЕЛИКАНА

ПРИПОВЕДАЧКИ низ српске књижевности, обасјан Андрићевим именом, како је јуче речено, започет је 1975. доделом награде данас живом класику, академику Драгославу Михаиловићу за "Петријин венац", а међу 39 досадашњих лауреата су и Антоније Исаковић, Милисав Савић, Александар Тишма, Мирко Ковач, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Данило Киш, Филип Давид, Живојин Павловић, Милорад Павић и други.