У ДРАМСКОМ театру из Бугумље (Татарстан), који постоји више од осам деценија, први пут се на репертоару нашао један српски комад: Нушићева "Госпођа министарка". Са овом представом недавно су учествовали на 14. међународном фестивалу "Мост дружбе" у Јошкар Оли (Руска Федерација), с народном уметницом Марином Бостровом у улози Живке министарке.

- Давно смо желели да овај српски комад поставимо на сцену, а ето, сада се "уклопило" да имамо и праву глумицу за ту улогу - објашњава Владимир Прјахин, главни редитељ татарског театра. - Гледали смо и на "Јутјубу" делове из ваших представа, посебно актуелну поставку Народног позоришта у Београду. Ипак, ми смо се одлучили за другачији концепт. Направили смо лирску комедију, у којој је акценат на Живкиној ћерки и зету, Дари и Чеди, као новој генерацији Поповића. Док су родитељима важни положај, власт и утицај, њима је у фокусу породична срећа. Њих двоје баве се собом, а не снобовштином...

Прочитајте још - У Русији Кољада на српском језику

Прјахин истиче да је "Министарка" смештена у време настанка дела, али да је критика друштва универзална тема. Премијера је била у мају ове године и од првог извођења представа је стекла велику популарност код публике.

- Комад нам је близак, мада смо ми мање страсни од Срба, па је таква и Живка министарка. У представи смо користили руску музику, као и познате мелодије Горана Бреговића из филмова Емира Кустурице. Направили смо још једну интервенцију: заменили смо први и други чин. Живкина породица појављује се на самом почетку, јер смо желели да ставимо акценат на чињеницу да је породица та која покреће њену амбицију и повећава апетите за влашћу. Сви су они "муватори" који би желели да се окористе њеним положајем, а ни она (с обзиром на порекло и окружење) не може бити боља. Дакле, од Живке се такво понашање и очекује.

Уметници из Татарстана с Нушићевом "Министарком" први пут учествују на једном фестивалу, али не крију да би били пресрећни да их види и публика на домаћем терену - у Србији.


ЉУДИ СЕ НЕ МЕЊАЈУ

РЕДИТЕЉ представе је Московљанин, Алексеј Молотов. О својој поставци "Министарке" каже:

- Није то само комедија већ повод да се човек осврне укруг и да спозна како се људи годинама и вековима не мењају. Сва та уљуљкана друштвена средина, сва та средња класа, сви ти проблеми родитеља и деце, сво то усхићење и полтронство да би се попело за класу више - тога је увек било и увек ће бити. Пристојна жена и добра домаћица, Живка Поповић, изненада се узноси. Пошто јој муж добија функцију, она почиње да верује да може да управља људским судбинама како она хоће. А породица се одмах препоручује. И тражи, тражи, тражи...