ГЛОБАЛНИ неуротични и површни стил живота, који се намеће као једини могућ и једини прихватљив, претвара античку или просветитељску визију потпуног човека у једонодимензионално биће, а људску заједницу у биомасу, погодну за брзу менталну обраду и прераду... Заоштравају се односи међу народима, а поравнава културно обиље света. Разарања су физичка и духовна, а носиоци моћи своје интересе потурају као неупитне вредности. Светска индустрија забаве и антикултуре упослена је у описаном смеру и настоји да потпуно превлада и завлада.

Ово стоји у "Београдској изјави", коју су у понедељак потписали учесници међународног скупа "Београдски контрапункт - Личне слике света у покрету", одржаном у Југословенској кинотеци, на тему "Шта са глобализацијом у култури". Текст којим је закључена овогодишња манифестација, окупљенима је прочитао министар културе Владан Вукосављевић.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Kinezi sve više uče srpski jezik!


Током дводневног разговора о изазовима глобализације, канадски писац Дејвид Хомел открио је да када су у Канади први пут чули за глобализацију, доживели су је као ђавола.

- Потичем из окружења у ком се људи подстичу да изнова и изнова причају традиционалне приче. То су непријатељске реакције на глобализацију са циљем да се направе мали идентитети, јер ми немамо неку централну идентитетску слику, као што ви имате битку на Косову око које сте такву слику изградили - рекао је Хомел, који се присетио и како је марта 1999. године студентима у Нишу рекао да ако желе да спрече да Србија постане ново тржиште Америци, престану да пуше.

Кубански писац и театролог Лопез Сача је на Хомелову причу о подивљалом капитализму који сам себе једе, узвратио да капитализам неће сам себе појести, већ све остало, и да је у његовој природи непрестан раст, те да ће на том путу, ако је неопходно, уништити и мале културе.

- Језик политике показује колико језик може бити празан, док језик поезије на најбољи начин говори о величини и богатству језика - нагласио је Владимир Пиштало супротност између та "два језика", истичући да се идентитет чува и кроз поезију.

Гунар Кваран говорио је (и) о позитивним ефектима глобализације у области савремене уметности, баш као и кинеска књижевница Џанг Кангканг, која је истакла да глобализација може имати позитивне ефекте ширењем демократије и заједничких вредности, те да за многе кинеске уметнике значи ослобађање мисли и еманципацију идеја. Она се присетила да је пре 30 година боравила у Југославији коју је доживела као идеал развоја и процвата, пробала најбољи сир у животу и чежњиво гледала на воће које нико не бере, док су они у Кини били гладни и сиромашни. Гошћа из Кине је приметила да је глобализација постала неизбежна и неопходна, али да је за многе баук, поменувши да је на једном билборду у Пекингу прочитала пре двадесетак година "Компјутери свих земаља уједините се, интернет нека буде људски род".


БОГАТСТВО, А НЕ МЕТЕЖ

МИМО других подела и разлика које су неизбежне, култура мора да допринесе вишедимензионалности света и треба да помогне освешћивању појединца клонулог под епохалним притиском. Култура је израз запитаности и одговорности. Култура је свест да свет не почиње јуче, нити ће трајати само за нашег трајања. Култура од разлика прави богатство контрапункта, а не метеж сукоба. Сваки разумевајући разговор чини корак у смеру таквог освешћивања. Ми тај мали корак овде чинимо - закључили су на крају скупа Џанг Кангканг, Гунар Кваран, Владимир Пиштало, Јуриј Пољаков, Дејвид Хомел, Франсиско Лопез Сача, Емир Кустурица и Владан Вукосављевић.