НЕГОТИН – Публика 53. “Мокрањчевих дана” у Неготину била је прилици да треће фестивалске вечери ужива у маестралним бравурама клавирског квинтета “Алтро сенсо”. Овај ансамбл је на малој сцени Дома културе оживео успомену на једној од најзначајнијих српских композитора, који је 1916. у Бечу проглашен за композитора године, али је касније неправедно – заборављен.


Прочитајте још:
Статуета Стевана Мокрањца хору девојчица из Бургаса (ФОТО)

Наташа Шпачек за клавиром, Теа Петровић Балинт (виолина), Бојана Јовановић Јотић (виолина), Јован Стојановић (виола) и Душан Кочишевић концерт су започели Стојановићевим “Клавирским квинтет у це-молу”, који је и типичан за овог композитора, јединог у Србији који је неговао ову форму.

- Готово је непознат податак да је Петар Стојановић 1916. године у Бечу, у јеку Првог светског рата био проглашен на најбољег композитора, а његове опере и оперете су у другој декади 20. века имале и по 200 извођења у најзначајњим културним центрима Европе: Бечу, Прагу, Берлину, али и у тадашњој Југославији. Сетимо где смо ми били у то време, а наш композитор добија највећа признања у културним престоницама Европе – каже пијаниста Наташа Шпачек, која је аранжирала и Стојановићеву композицију за клавирски квинтет “Тамо далеко”, а у сарадњи са професором Мирјаном Живковић и његову “Југословенску фантазију”.


Прочитајте још: УГЛЕДНА ФЛАУТИСТКИЊА ОПЧИЊЕНА НАШОМ ЗЕМЉОМ: Српске и јапанске шуме звуче исто

Баш је ово дело случајно откривено у преписци са композиторовим наследницима. Овај, али и друге детаље о композитору сазнали су и посетиоци изложбе “Ренесанса заборављеног Петра Стојановића” коју је о животу и стваралаштву композитора у Мокрањчевој родној кући приредила Наташа Шпачек.

- Нотни материјал композитора Петра Стојановића, нажалост, није лако доступан, а оригиналне партитуре се налазе на Музичкој академији. Изложба је плод двогодишњег истраживања, које ће надамо се бити настављено, како би српска јавност открила каквог музичког генија имамо – истиче Наташа Шпачек.

Композитор Петар Стојановић је у своје време био један од најшколованијих српских композитора. Завршио је Музичку академију у Будимпешти, на одсеку виолине, а потом и Академију у Бечу, и то поново одсек виолине, али и драмску и класичну композицију. Један је од оснивача Музичке академије у Београду 1937. у којој је био и професор виолине. Компоновао је концерте за контрабас и оркестар, саксофон и оркестар, што је било врло неуобичајено за то време, али и опере, оперете, концерте за клавир.