ЦЕО свет вара, а ја не волим да будем преварен! - максима је по којој живи јунак романа "Феликс" Владимира Кецмановића, преварант кога је на сцени "Звездара театра" оживео Милутин Мима Караџић, у прексиноћ премијерно изведеној представи. Док "Осама", по новијем Кецмановићевом роману, и даље пуни гледалиште, Коста Пешевски и Дарко Бајић прихватили су се и драматизације "Феликса", и поставили га на сцену, опет у Бајићевој режији.

Осим уиграног тандема Пешевски-Бајић, који се сјајно показао у позоришном уобличавању Кецмановићеве прозе, ту је и велика подршка Душана Ковачевића, који је од почетка веровао (и) у ову представу.

- Баш као што је био случај и са "Осамом", Душку се јако допао и текст "Феликса" и изведба. Мислим да ће и публика волети ову представу, јер се много више уклапа у репертоар "Звездара театра" и носи тај спој трагичног са комичним, поред тога што се бави једним од темељних односа, оним између оца и сина - рекао је Владимир Кецмановић, за "Новости", тик пред премијеру представе.

Прву сцену са узбуђењем су ишчекивали и сви чланови ауторске екипе и протагонисти, предвођени Мимом, који се као Феликс старији вратио на звездарску сцену после деценије и по.

* Како као аутор романа описујете и доживљавате овог позоришног "Феликса"?

- "Феликс" је роман о матором преваранту, настао на основу истините приче о пензионеру који додатно зарађује дајући оглас којим свој стан у центру Београда "мења" за стан у унутрашњости... У књизи је централна личност преварант, а у представи је та идеја појачана тако што су, поред насловног јунака, и сви остали - преваранти, почевши од Феликсовог сина. Чак се за један женски лик који на почетку делује најпреварантскије од свих, покаже да је најчистија и најбоља међу њима. Тако се "Феликс" може тумачити као драма о глобалној превари у којој сви учествујемо, с тим да су ови ситни преваранти из представе много симпатичнији и чистији од оних великих, који владају светом и чије су преваре легализоване.

Прочитаје још: Владимир Кецмановић: Свет ће се суочити са новим Хитлером

* За разлику од "Осаме" где сте радили на драматизацији, са "Феликсом" сте се и позоришно саживели током стварања представе?

- Био сам прилично изненађен успешном драматизацијом "Осаме", романа који је врло тешко замислити на сцени, евентуално делује погодно за филмску адаптацију - а преточен је у сјајну позоришну представу. "Феликс" се чак, показао и као компликованији за драматизацију, иако његов централни део делује као готова позоришна представа, дуодрама између оца и сина. Међутим, поставило се питање како сажети први део али и како урадити крај. Овог пута и ја сам био укључен, пратио сам цео процес, за разлику од "Осаме" када је моја одлука била да не учествујем до самог краја. Тако сам и увидео да управо та дуодрама која делује као готова јер личи на драмски текст - то није, већ управо ту мора нешто радикално да се смисли.

У том централном делу је и кључ представе, и уколико тај сегмент функционише - она пролази, а ако ту нешто шкрипи - представа пада.

Фото В. Данилов


* Представу сте, до премијере, два пута погледали. Шта оставља најјачи утисак?

- Први пут прошле недеље а потом и на генералној проби, и на мене је, као и на публику, оставила снажан утисак оперска певачица Милена Дамњановић. У улози Мартинеле Гојкић она се, осим што невероватно добро пева, показала и као сјајна глумица, иако за тај посао није школована. Она је у представи супруга наследника имања у Крушевцу (у књизи је оно било у Ваљеву), једне од жртава Феликсових превара, жена која жели стан у Београду како би овде градила певачку каријеру. Док у роману она изводи искључиво треш музику, у представи смо се поиграли са тим шаблоном, те се испоставља да она зна и те како "озбиљно" да пева. Поред Миме и Филипа Хајдуковића као његовог сина, Феликса млађег, одушевио ме је већ на пробама и Марко Гверо, који нема много минутаже у представи, али успева да остави фантастичан утисак.

У СЕНЦИ "ТОПА" РОМАН "Феликс" је добро прихваћен у почетку, али је потом пао у сенку пред књигом "Топ је био врео", која је доживела велики успех и признања. Осим што ће представа у "Звездара театру" поново оживети интересовање за њега, роман ће за коју седмицу доживети и реиздање, овога пута под логом издавачке куће "Лагуна".

* Пишете ли нешто ново, осим прошле године нам најављеног романа о Титу?

- О Титу пишем и даље али на томе радим полако. У међувремену се родила идеја за један краћи роман који пишем и који је, најзад, добрим делом љубавни. Много су ме пута питали зашто не пишем "љубавне" приче, а Тања Петровић је својевремено од мене и наручила прави љубавни роман... Мој "Сибир" су чак и описивали тако, и он можда и јесте на неки начин брутално-љубавни...

* Хоћете ли, уместо "Сенки над Балканом" које сте напустили, радити на адаптацијама неких других, својих, дела?

- Учествовао сам у писању друге сезоне и пред крај рада напустио "Сенке". Тренутно преговарам са емитерима око снимања серије, управо по роману "Феликс", што би могло да се реализује уколико ова представа добро прође. Такође, у том случају вероватно можемо очекивати и драматизацију неког трећег мог романа, следеће године у "Звездара театру" и са истом екипом, са Костом и Дарком...