БИЛА је субота, "свечано обучен свет дошао је да види нову ствар од вољеног Бен Акибе", а на премијерном плакату писало је "шала у четири чина": тако је, на данашњи дан пре девет деценија (25. маја 1929. године) почео живот најпопуларније комедије у историји српског театра - "Госпође министарке".

Прочитајте још: У СЛАВУ СТЕРИЈЕ: "Каролина Нојбер" на фестивалима у Новом Саду и Јајцу

Да ће колоритни ликови и њихове чувене реплике сачувати свежину, аутентичност и онај здрав хумор пун препозавања до наших дана, није се могло ни претпоставити по првим критикама. Занимљиво је да је и сама судбина овог Нушићевог дела била неизвесна, пре но што је заживело на сцени. Наш велики комедиограф почео је да пише "Министарку" уочи почетка Првог светског рата, у време док је био управник тек основаног театра у Скопљу. Дошао је до другог чина, а онда је рукопис изгубљен у вихору рата. Ипак, као да је наслућивао огроман успех овог наслова у наредним деценијама, 1929. године вратио се истом делу и изгубљени текст "реконструисао" по сећању.

Прочитајте још: Вујић: Нушић мењао менталитет нашег народа на боље

Док је нова комедија настајала, писац је већ на уму имао и главну глумицу - Жанку Стокић. Расна, ведра, грленог смеха, с "народским" смислом за хумор, била је прави избор за ову улогу. Публика је премијеру испратила овацијама, али је критика Нушића дочекала "на нож", замерајући му не само подилажење тој истој публици, већ проналазећи у тексту "приземност, неинвентивност, вулгарност, јефтин виц"... Ипак, и критичари су морали да посведоче:

Било је весело на премијери г. Нушићеве "Госпође министарке". Смејало се из свег гласа, гласно, срдачно и здраво. Судећи по најразличитијим каламбурима и вицевима које је писац нагомилао у четири чина, друго се није ни тражило. Нушић је и овом комедијом ушао "у гомилу"...

Редитељ Витомир Богић довео је представу до премијере после само девет проба, а одушевљење публике пратило ју је све до Другог светског рата. Постигла је до тада незапамћен успех: педесет извођења већ у првој репертоарској години, а у наредних тринаест сезона одиграна је готово двеста пута. Сама Жанка се 150 пута поклонила пред одушевљеним гледалиштем, а у осталим приликама Живка је била Јованка Јовановић Дворниковић, која (иако одлична глумица) није могла равноправно да се носи са Жанкиним шармом и славом. Остало је забележено да је поводом стотог извођења, Нушић послао телеграм омиљеној глумици:


"Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете, Вас се криза не може дотаћи. Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка."

обновљена после рата

ПОСЛЕ ослобођења 1945, комедија је обновљена. Главну улогу у Жанкином одсуству (већ је била тешко болесна, у кућној изолацији и без грађанских права) преузеле су Невенка Микулић и Милева Бошњаковић. Без посебног успеха. Жанкиној слави највише је успела да се приближи Љубинка Бобић. Играла је с великим успехом у овој поставци, као и у следећим (режије Душана Владисављевића, потом Браслава Борозана) - непрекидно тридесет година, све до смрти 1978.