КУЛТУРНИ центар Србије у Пекингу, званично и свечано отворен крајем прошле године уз присуство министара културе обеју земаља - Владана Вукосављевића и Луа Шуганга, и уз звуке гусала, после само неколико месеци привремено је обуставио рад! Ово је "Новостима" потврђено у Министарству спољних послова и Министарству културе и информисања, која заједнички координишу све активности центра "Иво Андрић".

Као разлог због кога је простор у пекиншком уметничком округу "798", стављен под кључ до даљег, наводе да су се појавиле тешкоће и да још није комплетно завршена регистрација у складу са процедурама НР Кине.

- Тешкоће су резултат различитих прописа и статуса који Културни центар Србије у Пекингу има у Србији и НР Кини - наводи се у одговору који смо добили из Министарства спољних послова, уз напомену да споразум између две владе о обостраном оснивању културних центара предвиђа да се они оснивају и делују у складу са прописима државе пријема. - Практично, то подразумева да КЦ Србије у Пекингу (и директор Центра), према тумачењу кинеске стране, делује као кинеско правно лице (практично кинеска "фирма") - док се по нашем закону културни центар сматра јавном организацијом, која делује у оквиру буџетског система Републике Србије (основан Одлуком Владе Србије).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Кинези све више уче српски језик!

Стога је, кажу, сада потребно решити питање статусног и пореског третмана и пословања, не само Културног центра као установе, односно правног лица, већ и статуса оних који су у њему запослени. Оба министарства су зато иницирала консултације са кинеском страном на експертском нивоу, како би се проблеми решили.

- У овом тренутку очекује се повратна информација са кинеске стране, односно предлог термина експертског састанка - а што је актуелно и за кинеску страну, с обзиром на то да је у току и процес отварања Кинеског културног центра у Београду - кажу у Министарству спољних послова, коме је као и Министарству културе, опредељење да "КЦ у Пекингу профункционише у пуном капацитету у што краћем року".

На питање "Новости", како је уопште дошло до тога да се отвори нешто чија је регистрација још била у току, Асја Драча Мунтеан, помоћник министра културе за међународну сарадњу и европске интеграције и пројекте, каже:

- Део регистрације је био завршен и ми смо добили дозволу за отварање центра. Али, остао је други део, који обухвата пореске пријаве, рачуне у банци, и остале детаље који омогућавају рад центра, а који нису усклађени према нашим прописима. Министарства спољних послова обе земље сада би требало да се договоре шта је прихватљиво кинеској страни, а који је максимум који ми можемо да дамо.

Према речима наше саговорнице, једини културни центар који смо до сада имали, отворен је у Паризу пре 45 година и имао је статус дипломатског представништва. По томе, али и према програмима, Центар у Пекингу, замишљен је као знатно модернији:

- Предвиђено је да има школу језика, продајни и изложбени део. Потребно је омогућити посетиоцима који обилазе тај пекиншки арт дистрикт да не само разгледају изложбе и посећују трибине већ и да купе дела наших уметника. Тако замишљена организација је компликованија, јер изискује да се регулише увоз и извоз из Кине. То више неће бити само "ата карнети", као када се у земљу враћа све што се изнесе, јер ће постојати и продајни део. Због тога мора да постоји рачун у кинеској банци, да се ангажује кинеска рачуноводствена фирма која ће бити овлашћена за завршни рачун...

Кинези, како нам каже, имају штампан водич, на више од 100 страница, о регистрацији културних центара, који су саставила њихова министарства спољних послова, културе, људских ресурса и безбедности. Саговорница напомиње и да је Французима требало 10 година да заврше комплетну папирологију за њихов КЦ у Пекингу, уз наду да ћемо ми тај посао много брже окончати. Простор у коме је отворен наш центар тренутно је у "стању мировања":

- Имамо уговор о његовом закупу и очекујемо да ћемо до јесени имати наставак активности - прича Асја Драча Мунтеан и најављује да ће следећи наш културни центар бити отворен у Москви, према традиционалнијем моделу, сличном оном у Паризу, а онда следи Берлин, са модернијом организацијом, попут Пекинга.

КОМПЛИКОВАН ПОСАО

ЗА реновирање простора, који је заштићено јавно добро и део индустријског наслеђа Кине, било је неопходно тражити, готово за сваки ексер, дозволе од арт дистрикта "798". Онда они шаљу молбу граду Пекингу, а они даље њиховом секретаријату... То је био веома компликован посао. Годину и по дана смо припремали сам простор, а толико је трајало и добијање различитих дозвола - објашњава Асја Драча Мунтеан.

Владан Вукосављевић и Луо Шуганг

ПЕЧАТ НА КИНЕСКОМ?

ЗБОГ различитих законских прописа, појавио се и технички проблем са садржајем печата који Културни центар Србије користи у пословању, јер наш релевантни закон дефинише да печат мора бити искључиво на српском језику и ћириличком писму (не може бити на страном језику и писму) - док кинески закон прописује обавезу да печат мора бити искључиво на кинеском језику и са прописаним симболима - објаснили су нам у Министарству спољних послова.