ВЕРНИ приказ дефтерхане, односно канцеларије у којој су вођени и чувани пописи у Османском царству, минијатурни визуелни прикази Београдске тврђаве у време опсаде 1521, поправка београдског моста на Сави, изграђеног 1526, осветљење бакљама дунавског моста у Смедереву 1691, Карловачки, Пожаревачки и Београдски споразуми о миру, као и одлука Берлинског конгреса са потписом британске краљице Викторије само су мали део атерфаката представљених у понедељак у Архиву Србије на изложби "Срби и Србија у османским документима 15-19. век".

Публици су први пут дати на увид резултати истраживања архивске грађе из Османског архива у Истанбулу, односно избор докумената значајних за историју српског народа под турском влашћу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ТУРЦИ РУШЕ ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: У 15. веку Космет без Албанаца; Чак их није било ни у северној Албанији

- У једном од докумената може се видети шта је Карађорђе писао великом везиру у августу 1813. године. Изложени су и подаци о трошковима успостављања турске контроле над Србима после Другог српског устанка, затим о зулумима у околини Ниша 1851, сукобу у Београду 1856, и још много тога што ће привлачити пажњу посетилаца у наредна три месеца колико ће изложба трајати - казао је директор Архива Србије Мирослав Перишић.

Аутор изложбе је архивиста Архива Србије Ениса Аломеровић Хубанић, стручни консултанти су директор Председништва државних архива Владе Турске Угур Унал и директор сектора за међународне односе Џевад Екиџи, док су рецезенти изложбе и каталога Мирјана Маринковић, Александар Потић и Милош Ковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Шта ново о Србима и Србији откривају турски архиви? 

- У нашем архиву похрањене су десетине хиљада докумената која се односе на политичку, културну, економску и социјалну сарадњу Србије и Турске - објашњава Угур Унал. - У ризници се налазе важни документи међу којима се издваја заповест султана Абдулхамида Другог о именовању Сермет-ефендије за посланика у Београду 1879, која уједно представља основу за данашње обележавање 140. годишњице успостављања дипломатских односа.

Фото Ж. Кнежевић

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, чије министарство је финансијски подржало пројекат истраживања, нагласио је како је проучавање блага из огромне ризнице Отоманског архива од великог интереса за Србију:

Министар Владан Вукосављевић и амбасадор Тангу Билгич,фото Ж.Кнежевић

- Отоманско царство била је административно уређена држава и архив који је сачуван сликовито говори о томе. Један од докумената који ми је привукао пажњу, а тек је део обимне документације, јесте део пописа на Косову и Метохији. Имајући веру у поузданост османске архивистике очекујем да ће та и слична документа посведочити о томе ко је вековима живео на том простору, као и да ће поуздана историјска истина бити најбоља брана историјском ревизионизму сваке врсте.


Фото Ж. Кнежевић

СЛИКА НА ПОКЛОН

МЕЂУ изложеним документима неколицина се односи на Смедерево, па су директорка Историјског архива из тог града Данијела Милошевић и директор Архива Србије Мирослав Перишић госту из Турске Угуру Уналу поклонили стари приказ Смедеревске тврђаве.