ПРВА књига "Дневника" Владете Јеротића, у издању задужбине са његовим именом и куће Ars Libri, представљена је у среду увече у Народној библиотеци Србије. Академик Јеротић је, на очев подстицај, дневничке белешке почео да води од 14. године, па је, тако, овај дневник датиран од 1938. до 1945.

- Ово је мемоарско-дневничка грађа коју је Јеротић сам уређивао годинама, са намером да се постхумно објави. Почетну годину је сажео, а касније делове записа је директно преносио или обрађивао из угла зрелог човека - истакла је уредница издања Ирена Арсић. - Могу најавити да ће Задужбина објавити и проширено издање. Такође, постоји и дневник Момчила Јеротића, вођен од самог Владетиног рођења па до његове 20. године, који на другачији начин обрађује исте догађаје.

Прочитајте још - БРИЖНИ ВИДАР СРПСКИХ ДУША: Преминуо Владета Јеротић

Жарко Требјешанин наглашава да је пред читаоцима вредан дневник одрастања значајне личности, у којем се преплићу поетски језик увида у себе и штур репортерски језик са описима ратних збивања.

- У записима се огледа однос према родитељима, неразумевање и адолесцентски бунт, мада је сигурно много тога прећутано. У више наврата Владета се враћа на однос са оцем који је амбивалентан. Било би веома драгоцено објавити очев дневник, јер би било прилике сагледати однос са обе стране - каже Требјешанин. - На више места Јеротић понавља да га заносом и срећом испуњавају Бог, музика и природа. Износи дилему о избору између позива лекара и свештеника, али, пре свега, промишљање о смислу живота, које налази у победи над самим собом. Овај дневник је изузетно значајна хроника рата, друштва у транзицији, али и анализа сазнајног, емоционалног, социјалног и моралног сазревања вансеријског интелектуалца.

Горан Максимовић оценио је како Јеротићев текст можемо сагледати као белетристички у којем дневничка поглавља чине поднаслове у великој мозаичкој слици романа одрастања:

- Постоје три поља у тој слици. У субјективном значењу Јеротић преиспитује своју личност, погледе на свет, дилеме... У објективном аспекту даје описе живота у окупираном Београду, али и у унутрашњости, као и низ историјских чињеница. Треће поље чини метафизика, односно Јеротићево интересовање за науку, уметност и религиозност.

Јеротићев однос према музици публици је приближила Нина Аксић, која је истакла како се у Јеротићевој вечној борби добра и зла, идеализма и реализма, нашла и она између трећег и четвртог става симфоније.