ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: МОСКВА


ЉУБИТЕЉИ добрих приповедача, на трећем "Београдском контрапункту", који ће се у уторак одржати у Југословенској кинотеци, имаће прилику да упознају једног од најплодних писаца средње генерације у Русији - Германа Садулејева (46). Он ће, уз Хабиба Ахмадзадеа из Ирана, нашег Мухарема Баздуља, Слободана Деспота из Швајцарске и Џанга Ђићинга из Кине, учествовати на округлом столу са темом "Уметност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице".

У Шалију у Чеченији Садулајев је рођен, а живи и ради у Санкт Петербургу. На српски је преведена збирка његових прича "Бич Божји", која је у Русији објављена 2010. године. Не само да је одличан писац, него је и интересантна личност, носталгичар за СССР-ом и "заклети левичар".

Из Чеченије је дошао у Санкт Петербург да би студирао новинарство, али се предомислио, па је завршио правни факултет. Прву причу, под називом "Једна ласта не чини пролеће", објавио је 2001.

ШИРОЈ јавности у Русији је постао познат по аутобиографској књизи "Ја Чечен", посвећеној ратовима који су се водили у земљи његовог рођења. Док га је већина колега и читалаца хвалила, на њега је јавно насрнуо председник Чеченије Рамзан Кадиров. После разговора у "Комсомолској правди", Кадиров га је напао тврдећи да није Чечен, да није муслиман, а ни човек. Кадирову је засметало то што о Чеченима пише човек који носи руско име. Наиме, Садулајеву је отац Чечен, а мајка Рускиња. Осим тога, Герман је писао не само о позитивним, него и о негативним карактеристикама Чечена.

Међутим, те грубе политичке оцене нису га обесхрабриле, па је наставио успешно да пише и објављује запажене књиге. Његов биографски роман "Таблета", објављен 2008, говори о ономе што су политичари прећуткивали. Писац жали што Чеченија више није вишенационална република, јер се после ратова ту ретко ко вратио. Некада је у Грозном живело много Руса, Јевреја, Азербејџанаца и Јермена. Ту су били факултети и институти, практично, Грозни је био интелектуални центар Кавказа. Чеченија је сада постала једнонационална република.

У интервјуу "Комсомолској правди", Герман Садулајев је рекао да је једнонационалност у Чеченији показатељ фобије, да су Руси који тренутно тамо живе - на службеном путу, као и да неко хоће да Грозни претвори у велико село.

Прочитајте још: ТРЕЋИ "БЕОГРАДСКИ КОНТРАПУНКТ": Уметност и рат

СВОЈУ носталгију за СССР-ом, писац објашњава тиме што је то била земља у којој је владао култ знања и књиге. И у Чеченији су се многи трудили да добро уче и да буду добри стручњаци. Изучавала се литература. Нажалост, сада у Чеченији тога више нема.

Садулајев прича да су на њега од руских писаца највише утицали Иван Буњин, Николај Гумиљов, Андреј Платонов, Венедикт Јерофејев, а од светских - Јужноамериканац Хорхе Луис Борхес. Сматра и да је Михаил Љермонтов био први чеченски писац и да је Кавказ, а посебно Чеченија, имао важну улогу у класичној руској литератури.

У једном разговору са колегом Захаром Прилепином, за "Комсомолску правду", Герман је рекао да је од детињства знао да ће бити писац. Жеља му се испунила, на радост читалаца.

Герман Садулајев верује у повратак социјализма - Фото novajagazeta.ru


ВЕРУЈЕ У СОЦИЈАЛИЗАМ

ГЕРМАН је и политички активан у редовима комуниста у Санкт Петербургу. Говорио је на митинзима залажући се за поштене изборе, а више пута је казао да социјалистички пројекат није мртав, те да ће се раније или касније свет вратити социјалистичким идејама праведности. Садулајев каже да би желео да у Русији влада идеологија социјалне правде и одговорног друштва.

ИЗ МЕШОВИТОГ БРАКА

Космополитска оријентација Германа Садулајева није случајна. Он је из мешовитог брака. Мајка Вера, Рускиња, била је учитељица, а отац Умарали, Чечен, који је још жив, радио је као агроном. Својој ћерци Герман је дао име по мајци.