Десетог августа, на Међународном фестивалу документарног и кратког филма у Призрену "Докуфест", приказани су дугометражни документарни филмови "Центар" Ивана Марковића (награђен за дебитантски филм), "Електрични оргазам за људе будућности" Марије Вукић, "Најлепша земља на свету" Желимира Жилника и Wongar Андријане Стојковић, а у програму краткометражних филмова анимирани филм "Непутовања" Ане Недељковић и Николе Мајдака млађег.

Прочитајте још:ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Хамлет, наш савременик

Увидом у званични сајт овог фестивала сазнали смо да су сви ови филмови званично представљали Србију у такмичарском програму; да ли са знањем и одобрењем њихових аутора, није нам, међутим, познато. Трагом ове вести дошли смо најпре до Министарства културе Србије, јединог надлежног за овакве видове промоције нашег филма. Тамо не знају ништа о било каквом учешћу наше земље на фестивалу у Призрену. Шта раде и кога представљају наши филмови и аутори на овом фестивалу? Нормално је да не играмо на спортским такмичењима на којима равноправно учествује тзв. независно Косово, али учествујемо на филмском такмичењу, штавише званично представљамо Србију тамо где је сматрају непријатељем и окупатором.

Прочитајте још: Милић: Мој филм се бави страхом међу Србима на Косову

Знамо да Филмски центар Србије и његов сада већ бивши директор Јевтић активно сарађују са тзв. косовским институцијама, куда је некадашњи челник ФЦС и раније препоручивао филмове попут "Дубине два" Огњена Главонића о наводним српским ратним злочинима над невиним албанским цивилима. Главонић је сам приповедао о срдачном, готово сентименталном пријему у етнички чистој шиптарској средини, где су га саучеснички тапшали по рамену: и то је била нека врста радионице, али радионице антисрпских лажи. Њих је описао сам Главонић као "топле речи захвалности оних који су у филму препознати да нису заборављени". Као што знамо, Главонић је исту тему проширио и од тога је настао фамозни играни филм "Терет", који је сам аутор назвао "нечим што разбија националистичке митоманије, ударац у те митоманије". Не би нас зачудило да је државна агенција за филм Србије организовала и свечану премијеру "Терета" у Приштини или истом том Призрену, пошто је лично директор Јевтић, у водећем београдском дневнику, прогласио овај филм за "оригинално, храбро и важно уметничко дело", јер и "српски злочини такође могу да буду национална тема".

Све се то догађа у тренутку када Приштина води беспоштедни пропагандни рат против Србије и када је више него икада важно оптуживати Србију за све и свашта, па чак и за трговину људским органима, као што се то догодило у Филмском центру Србије пре мање од годину дана (филм "Мезимица", коме су, настојањем Јевтића, одобрена средства, а који је стопиран, без објашњења, у последњи час). Нема сумње: "Снимање оваквог филма скренуло би пажњу са теме Жуте куће и оснивања Специјалног суда на КиМ над Србима и релативизацију одговорности" - каже се у саопштењу Управног одбора ФЦС. Национални савет за културу Србије закључио је прошле године: "Филмски центар Србије није оспособљен за обављање комплексних стручних и креативних послова из области филма и кинематографије, које Закон о култури и Закон о кинематографији пред њега постављају и културна јавност оправдано очекује."

Сада се питамо води ли и даље Филмски центар Србије спољну политику и стратегију филмске сарадње ове земље и шта ради другостепени државни орган, надлежан за надзор ове установе од националног значаја, по члановима 79. и 80. важећег Закона о култури? Ко представља Србију у иностранству, а ко у оним њеним деловима који су насилно прогласили независност и продужавају са сепаратистичким деловањем? Конкретно у Призрену, где се "Докуфест", према описима његовог званичног сајта, одржавао у амбијенту порушене престонице цара Душана. И то под слоганом "Овде говори истина".