ПРЕДСТАВА "Балкански шпијун" Народног позоришта, због великог интересовања, гостоваће две вечери заредом (16. и 17. августа) на јубиларним 70. Дубровачким летњим играма. Карте за пет стотина гледалаца на отвореној сцени парка Градац распродате су у рекордном року, па су се домаћини одлучили за још једно извођење.

Прочитајте још: ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Хамлет, наш савременик

- "Балкански шпијун" Душана Ковачевића прва је драмска представа из Београда после више од три деценије у Дубровнику. Осећам огромно узбуђење и част. За мене је, интимно, овај град важно место уметничког одрастања, а "Игре" јединствене, јер ни после толико година нису изгубиле своју велику међународну димензију - истиче редитељка Тања Мандић Ригонат.

Од премијере (октобар 2018) "Шпијун" је учествовао на многим фестивалима, освојио многобројна признања, а видела га је и публика у Хрватској: на загребачким "Данима сатире", као и на Фестивалу малих сцена у Ријеци.

Прочитајте још: ДАНИ ДАНИЛА БАТЕ СТОЈКОВИЋА: Глумачкој легенди у част

- Публика реагује исто као у Београду, Душко Ковачевић није локални писац. Његову драму могу да замислим и на сценама Лондона, Париза, Њујорка, Москве. Тема политичке параноје је свуда актуелна и опстаје кроз време - каже Ригонат.

А писац у изјави за наш лист каже у свом стилу да је "индикативна ствар што шпијуни и даље раде свој посао, пошто је то, изгледа, лепа и занимљива професија која не посустаје":

Тања Мандић Ригонат

- Мења се само технологија шпијунирања, суштина је увек иста - недвосмислен је Ковачевић. - Колико смо обавештени, никад није било више шпијуна. Сваки други човек је "сумњив". Сама чињеница да је толико људи без посла, значи да нешто морају да раде. Иначе, представа је рађена у новом читању редитељке Ригонат, у одличној подели. Ако Хамлета може да игра женско и то буде добра представа, значи да све подлеже преиспитивању. Драмска литература живи од тога што се кроз време ревитализује.

Ковачевић додаје да је, наравно, најважнији услов добра прича која може да се прилагоди сваком времену:

- Љуба Бандовић и Нела Михаиловић су, уз остале глумце, присвојили ново читање и виђење, у коме се све данас дешава. У свим републикама бивше Југославије имамо иста питања и проблеме: ко кога прислушкује, ко је страни плаћеник, ко издајник. Уосталом, ако се већ годинама расправља да ли су амерички избори били чисти и да ли се у њих умешала Русија, све испод тога је дечја игра! Код нас, ако једног дана дођу и ванземаљци, биће запрепашћени где су дошли. Мислим да се неће задржати дуже од три дана...

Уз Бандовића и Михаиловићеву, играју Душанка Стојановић Глид, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Вања Милачић.

Душан Ковачевић

НАРОДНО У ДУБРОВНИКУ

ПРВИ пут национални театар појавио се на летњим играма 1957, са Софокловим "Царом Едипом" (режија Хуго Клајн) и Љубишом Јовановићем у насловној улози. У подели су били и Драган Лаковић, Раша Плаовић, Северин Бјелић, Бранислав Јеринић, Петар Банићевић, Драгомир Бојанић Гидра...

Током фестивалског трајања, Народно је учествовало и са Крлежиним "Аретејем" (режија Бојан Ступица), "На три краља или како хоћете" по Шекспиру (поново Ступица), "Дуги живот краља Освалда" Велимира Лукића (у поставци Браслава Борозана)... Последње гостовање било је у Дубровнику с Вердијевом "Аидом" 1987. године.