ПРЕМА оценама упућених, Гордан Михић је подигао ниво сценарија у нашој земљи. Својим причама није само "путовао" кроз жанрове, већ их је и стварао. У тандему са Зораном Козомаром био је "заштитно лице" црног таласа, а највеће успехе доживели су са Живојином Павловићем, који је током само једне године (1967) снимио два њихова сценарија - "Буђење пацова" и "Кад будем мртав и бео".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЧУВАР ПЛЕМЕНИТИХ ДУША: Знао пут до срца

- Често чујем да сам "родоначелник црног таласа". Не мислим да је то што сам ја радио уопште био црни талас. Мислим да је у то време један део живота био такав. Мислим да сам чак понегде био и благ и недовољно критичан - говорио је Михић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Преминуо сценариста Гордан Михић

Стварни врхунац сарадње са Козомаром остају, ипак, "Вране" (1969), филм који су сами и режирали, али после кога су се и разишли. Ово сјајно дело о маргиналцима са животне сцене помало стидљиво је градилу репутацију врхунског филма, да би га пре неколико година филмски зналци на једном од фестивала прогласили једним од три најбоља остварења кинематографије бивше Југославије.

- "Вране" су заиста имале чудну судбину: прећутане су у Југославији, никад нису приказане у Београду, на Пулском фестивалу филм је бачен у неки периферијски биоскоп где су му испремештане ролне, па су га ретки посетиоци прогласили првим српским надреалистичким филмом... Ипак, отишао је у свет, био на Недељи критике у Кану и на још десетак фестивала и много година касније добио заслужена признања - казао је у једном од разговора за "Новости".

Са Козомаром написао и режирао хваљени филм „Вране“ Фото документација „Борбе“

Први самостални Михићев сценарио био је "Бубашинтер" (1971), у режији Милана Јелића, његовог "саборца" још из новинарских дана у "Борби". Пишући о Михићу две деценије касније, Богдан Тирнанић је приметио да је већ у "Бубашинтеру" било видљиво оно што ће се касније звати "Михићева поетика", у којој је акценат на "људима са периферије живота и друштва".

- Познајем многе који се тим послом баве и нешто од тог посла. Не верујем да би било ко осим Гордана Михића могао да напише неки сценарио Гордана Михића, мада се чини како то мора бити страшно једноставна работа. Што се каже, он има свој свет - записао је Тирнанић.

Његова особена поетика присутна је и у драми Јована Живановића "И Бог створи кафанску певачицу" (1972), а ово је била и Михићева прва филмска сарадња са супругом Вером Чукић.

- Када саберем све што сам радио, увек су то биле приче о људима који су у одређеном тренутку изгубили тло под ногама! n


"ЖУТА" И "ХРЧКИ"

У МИХИЋЕВОМ опусу је написао и десетак позоришних комада, од којих су неки играни деценијама по целом региону. Драмски првенац "Жута" годинама је био на репертоару Атељеа 212, а његову драму "Срећна Нова 49", у режији Слободана Унковског, позоришни критичари су својевремено прогласили представом сезоне. Радио-драма "Сироти мали хрчки", осим на ТВ, заживела је и у театру и извођена је деценијама у десетак верзија и то широм региона.

СУТРА: Филмски класици