ЗА стварање једног писца пресудни су његово детињство и рана младост. Одатле потичу све касније евокације, сећања на нешто што је проживео и спајање са каснијим животом и искуствима. Као ђак и као студент живео сам у Београду и променио много самачких соба и станова, упознао много људи, и на тим сећањима је делом настала моја прва телевизијска серија "Самци" - казао је Гордан Михић у једном интервјуу, објашњавајући како је 1968. настала прва од многих антологијских серија са његовим потписом.

Ова ТВ прича, под редитељском палицом Аце Ђорђевића, окупила је великане тадашњег глумишта, попут Цице Перовића, Мије Алексића, Ружице Сокић, Слободана Алигрудића... Михићева дебитантска серија померила је и поимање овог телевизијског жанра.

- Од Михићевих "Самаца", домаћа ТВ литература почела је да се рачуна као посебан род - казаће много година касније велики Момо Капор.

Михић је на телевизију дошао случајно, као новинар, јер је то, како је волео да каже, био једини начин да га зауставе у писању оштрих ТВ критика. Али, нимало случајно, његова дела ушла су у телевизијску историју.

ЈЕДИНСТВЕН ОПУС СВОЈЕВРСТАН и једнако успешан наставак "Сивог дома" била је серија "Заборављени" (1988), у којој је Михић обновио сарадњу са Дарком Бајићем. Из "кухиње" познатог сценаристе стигле су и серије "Горе-доле", "Балкан експрес", "Повратак отписаних", "Прваци света", "Војна академија", а последње екранизовано ТВ остварење са потписом Гордана Михића били су "Немањићи".

- Два возача, мало јача, седе иза управљача, на кривини, у брзини, са еланом, за воланом... Камион шестотон, јури као авион...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Преминуо сценариста Гордан Михић

ОВАЈ сонг у уводној шпици "Камионџија" (од 1973. у серији, а потом и у два филма) најављивао је догодовштине два, вероватно најпопуларнија, ТВ јунака у бившој Југославији - Паје и Јарета, у тумачењу маестралних Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаље.

- "Камионџије" су почеле фантастично, огромна гледаност, и онда шок! Оцењено је да је то "подмукла политичка диверзија јер најцрње приказује радничку класу" и захтевано је да се прекине - присећаће се касније Михић ових догађаја.

Серију је, по његовом сведочењу, "спасао" Стане Доланц:

- Дошао је на снимање неке емисије у Телевизију Београд. Кад је завршио, питали су га: "Да ли ви гледате наш програм", а он је одговорио да нема времена, изашао напоље, а онда се вратио и додао: "Гледам 'Камионџије'". И, онда, падне све у воду, јер, серију гледа други човек у држави.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЧУВАР ПЛЕМЕНИТИХ ДУША: Знао пут до срца


Још једно Михићево ТВ чедо, "Сиви дом" (1986), који се данас убраја у антологијска дела, имало је своје "дежурне критизере".

- Било је много оних који су изражавали дубоку сумњу да је све оно из наше серије, оно сурово, безнадно, горко и обезглављено, уопште могуће. Али другачије није ни могло бити, јер је највећи део збивања, ликова и заплета узет из стварности "сивих домова" - "бранио" се Михић.

ИЗ ОВЕ серије, у режији Дарка Бајића, израсла је цела једна генерација глумаца, а упркос болној тематици и суровом садржају, публика је заволела Шиљу, Савку, Матића...

- Нису они били никакви хероји, у њима је грч, и бол и јад, и пламен који стално прети да се угаси - говорио је њихов творац.


(СУТРА: У кругу породице)