У Београду је синоћ у 97. години преминуо академик Владо Стругар, доајен наше историјске науке и писац за кога је одавно речено да је последњи изданак старе школе српских историчара. Тој плејади припадали су Васо Чубриловић, Радован Самарџић, Сима Ћирковић и Милорад Екмечић.

Рођен 29. децембра 1922. у засеоку Доњи Улићи код Цетиња, Стругар је био учесник НОБ-а од првих дана, носилац је Партизанске споменице, као и неколико високих југословенских одликовања. После рата се са чином пуковника налазио на разним дужностима у ЈНА, а највише времена провео је у Војноисторијском институту у Београду.

Докторску тезу о Народноослободилачком рату Југославије одбранио је на Академији наука у Москви 1968. године. Аутор је великог броја запажених и високоцењених историјских дела, од којих су нека преведена на руски, пољски, чешки, енглески и немачки језик: "Југословенске социјалистичке странке 1914-1918", "Југославија 1941-1945", "Срби, Хрвати, Словенци и трећа Југославија", "Осамдесет година југословенске државе"...

Био је редовни члан САНУ, као и члан ванредног састава Српске академије наука и уметности и Македонске академије наука и уметности. Остао је упамћен као један од најватренијих и најупорнијих заговорника очувања заједништва Србије и Црне Горе у заједничкој држави. Своје погледе на распад те земље до које му је било изузетно стало, изнео је у дугогодишњој преписци са Добрицом Ћосићем која је објављена и коментарисана у књизи "Писма са двоструким дном" Миливоја Павловића. Аутор је и три књижевна дела: збирке приповедака "Узимај редом Господе", "Кроз тмине и зоре" (Заједно са Божом Булатовићем) и "Избор из југословенске прозе и поезије 1918-1968".

Своје последње дело "Југословенски 1. децембар 1918. године" Владо Стругар је објавио прошле јесени и за њега добио "Печатову" Награду за науку. У образложењу жирија је наведено да иако о уједињењу Јужних Словена постоје читаве библиотеке, ово дело делује свеже и публицистички и књижевно, а емпиријски веома уверљиво и утемељено:

- У делу се на нов и оригиналан начин сучељавају друштвено-историјске околности у којима је дозревала ујединитељска идеја са победничком мисијом српске војске и њене врховне команде у стварању услова за уједињење и за одбрану те идеје и тог програма од небројених изазова и сметњи које су им стајале на путу. Иако је несумњиво био и остао говорљиви поклоник идеје уједињења Јужних Словена, Стругар није остао и некритички заробљеник те идеје.

У захвалности за ово признање Стругар је истакао да историјска наука има посебну одговорност у времену када се води прави рат за интерпретацију радова, па и оних недавних у којима је српски народ опет био страдалнички:

- Пишући ову књигу имао сам жељу да буде нека врста читанке о мноштву стварних појединости, спомен првобитној одлуци ослободилачког државотворства, повест исписана на вишекратно проверене историјске чињенице. Ако погледамо кадровски састав првих ујединитељских тема и органа, почев од Југословенског одбора из 1915, па даље, и упоредимо га и са именима и делом оних који су удруженим снагама рушили Југославију, морамо се сложити с раширеним популарним судом да су југословенску државу стварали и водили најбољи умови, а да су је поткопавали и докрајчили најгори.

Прочитајте још: Преминуо академик Владо Стругар; Саучешће Вучића

Опроштај од Влада Стругара заказан је за уторак, 27. августа у 10 сати у капели на Новом гробљу, а сахрана ће се обавити у четвртак, у Црној Гори.

ВУЧИЋ: ГУБИТАК ЗА ИСТОРИОГРАФИЈУ

ПОВОДОМ смрти академика Влада Стругара, телеграм саучешћа упутио је и председник Србије Александар Вучић, који је истакао да је његовим одласком српска историографија остала без једног од највећих историчара друге половине 20. и прве половине 21. века:

- Тренуци бола и туге који прате одлазак најмилијих су неизбежни, али дело које је академик Стругар оставио за собом учиниће да бол и тугу замени понос што сте расли и живели поред такве научне величине. Клањам се сени великог српског научника - закључио је Вучић.


ПАВЛОВИЋ: НЕГОВАО ЛЕП СТИЛ

КАО и његови славни пртходници историчари, Стругар је практиковао строгост у приступу архивским документима, и осећање за контекст у коме се догађаји одвијају - истиче на наш лист професор Миливоје Павловић. - Уз то, неговао је и стил и језик којима је белетризовао понекад суву повесну причу. Много је радио на очувању југословенског заједништва, посебно на српско-црногорској братској сарадњи. Иако је доживео дубоку старост и умро такорећи за писаћим столом, кад оде такав научник, увек је прерано.


КРЕСТИЋ: ГОСПОДИН И ПРИЈАТЕЉ

СТРУГАР се бавио бројним питањима српског народа у његовој новијој историји, посебно у 19. и 20. веку - каже, за "Новости", академик Василије Крестић. - Најбоља његова дела односе се на распад Југославије. Био је један од ретких људи који су се истицали јасним патриотским ставом, при чему је одболовао проблеме који су се тицали разлаза Србије и Црне Горе. Уважаван је био и као велики господин и одани пријатељ. Имао је изузетне манире који би могли да послуже многима као узор.