СЕПТЕМБАРСКИ програм Југословенске кинотеке почиње вечерас, ретроспективом филмова великана југословенске и српске кинематографије, Гордана Михића (1939- -2019), сценаристе и редитеља који је обележио овдашњу уметност "покретних слика".

До 7. септембра у Музеју кинотеке (Косовска 11), у терминима од 17, 19 и 21 час, биће приказан избор из сјајног опуса синеасте чија су дела награђивана на светским фестивалима. Програм почиње хитом "Звиждук у осам", у режији Саве Мрмка, којим је 1962. дебитовао као писац, а пред публиком ћа бити још 11 култних остварења које је Михић потписао као сценаристa или редитељ, као што су "И Бог створи кафанску певачицу" Јована Живановића, "Буђење пацова" Живојина Павловића, "Жута" Владимира Тадеја. Ту су и "Пас који је волео возове" и "Варљиво лето 68." Горана Паскаљевића, "Балкан експрес" Бранка Балетића, "Заборављени" и "Почетни ударац" Дарка Бајића, као и "Црна мачка, бели мачор" Емира Кустурице.

Михић је преминуо 11. августа, у 81. години, значајну каријеру остварио је и као драмски писац и професор Факултета драмских уметности у Београду, а његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова, међу којима су и ремек-дела црног таласа, које је написао заједно са Козомаром. Његову велику уметничку оставштину обележили су и сарадња с Паскаљевићем (из ње су изашла и остварења "Чувар плаже у зимском периоду", "Танго аргентино", "Туђа Америка"), као и са Кустурицом, који је по Михићевом сценарију снимио и "Дом за вешање".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Стижу нам хитови из Венеције


Из пера овог великана настала је и култна политичка драма "Срећна Нова '49", као и ТВ драме и серије "Господин Фока", "Сироти мали хрчки", "Самци", "Камионџије", "Повратак отписаних, "Сиви дом", "Отворена врата", "Немањићи, рађање краљевине", "Војна академија"..., које су обележиле историју продукције Телевизије Београд.



АНТОЛОГИЈСКЕ "ВРАНЕ"

РЕТРОСПЕКТИВА остварења нашег најплоднијег сценаристе подсетиће и на његове антологијске "Вране", које је написао и режирао заједно с Љубишом Козомаром (приказане 1969. у Кану, у селекцији "Недеља критике", а 2011. на фестивалу у Мотовуну изабране међу три најбоља филма југословенске кинематографије), као и на његов ауторски филм "Срећна породица".