У БРАЗИЛСКОЈ представи "О месу и бетону" (кореографија Лусијана Лара) вечерас ће публика 53. Битефа бити позвана да уђе на сцену под маскама направљеним од папирнатих кеса и тако се укључи у игру: тело, понашање, односи према другима (али и самом себи) део су драматургије ове представе.

Прочитајте још: Радован Вујовић: Наш народ воде инат, храброст и хумор

* Први пут сте у Београду, колико знате о нашем фестивалу и земљи у коју долазите?

- Велика нам је част што смо позвани да учествујемо на Битефу. Значај овог изузетног фестивала у Европи, његова дуговечност и културолошка улога на међународној сцени извођачких уметности су инспиративни и јединствени. Такође, знамо за реномиране светске уметнике који су почели своје утицајне каријере баш на овом фестивалу, попут Пине Бауш.

* Већ сам назив ваше трупе ("Анти статус кво") нека је врста става, побуне против постојећег стања ствари?

- Да, то је дефинитивно нека врста става! Наша утопија је да смо против свих свесних или несвесних појава којима се желе успоставити ригидни стандарди перцепције и нормативног размишљања. Жеља нам је да се одржимо у покрету, мењајући и испитујући наш начин размишљања, опажајући и поимајући стварност.

* По чему су уметничка средства плесног театра снажнија и "убојитија" од речи, односно вербалног позоришта?

- Не мислим да је било која врста уметности снажнија од других, то све зависи од врсте доживљаја који желите да направите. Ипак, присуство особе наспрам вас, без ичега између, дељење истог тренутка у простору и времену, има веома снажан утицај на мене. Емпатија, емотивно суочавање и чула делују на веома специфичан начин, како у плесном театру, тако и у вербалном позоришту. Разлика између њих је, можда, у томе што смо ми веома "причљиво друштво" у свакодневном животу. С друге стране, тело је запостављено и претрпело је разне врсте угњетавања...

ЕМОТИВНО СУОЧАВАЊЕ - ПРЕДСТАВА "О месу и бетону" је емотивно суочавање. Позив да се у потпуности зарони и активно учествује у доживљају који истражује стање човека из угла тела. На граници савременог плеса, извођачке уметности, визуелних уметности и друштвеног експеримента, она поставља питања о животу у заједници у великим, урбаним центрима, и о томе како тренутна економска ситуација обликује наше понашање - објашњава Лусијана Лара.

* Ваша представа "О месу и бетону" говори о распаду савременог света и, чини се, огољеним крајностима: живом, меком и рањивом на једној и хладном, тврдом и неуништивом, на другој страни?

- Наш генерални осећај је да је свет поларизован јер нам је једноставније да то тако схватимо, а заправо знамо да је све много сложеније. "О месу и бетону" више говори о тој комплексности од које смо ми саткани. Нас чине тренуци са обе стране екстрема, и једни и други са својим манама и врлинама. Међутим, постоје и тренуци између. Обично је то размишљање, статично понашање и одсуство енергије. Дакле, оно што је важније, представа је апокалиптична зато што се чини да смо заточени у нашем начину живота.

* Пројекти ваше компаније имају јако, енергетско дејство на гледаоца као појединца. На који начин то постижете?

- Можда захваљујући неким стратегијама, као што је промена односа са изведбеним простором, разбијање хијерархије између извођача и чланова публике, одступање од уобичајеног схватања тога ко је извођач а ко глумац, поигравање контекстом и живљење представе уместо њеног тумачења.


СРБИ СУ ЕВРОПСКИ БРАЗИЛЦИ

- ИСТОРИЈА ваше земље има неке сличности са бразилским искуством у прошлости: способност за обнову и културолошки отпор после великог броја инвазија и сукоба у дугом временском периоду. То је заиста инспиративно и испуњава моје срце надом. Београд је један од најстаријих градова на свету, богате прошлости. Радујемо се што ћемо га упознати. Чули смо и да су Срби европски Бразилци, да имамо неке сличности у начину на који се хватамо укоштац са животом и размишљамо - енергично и с лакоћом.