СЛАВНИ српски тенор Зоран Тодоровић вечерашњим гала концертом, који почиње у 19.30, отвориће 22. сезону Опере и театра Мадленијанум. Раније заказаним наступом за почетак године, па због болести двапут одлаганим, Тодоровић ће прославити 25 година уметничког рада.

- Сцену ћу делити са дугогодишњим пријатељем баритоном Николом Мијаиловићем и младим сопраном Евгенијом Јеремић. Веома ми је драго да имамо представника нове генерације. Диригент ће бити Алберто Веронези из Италије, са којим сам прошле године гостовао на фестивалу "Пучини" у Торе ди Лагу - каже, за "Новости", Тодоровић. - Програм остаје исти и сачињен је од мени омиљених арија и дуета, попут оних из "Тоске", "Пајаца", "Отела", као и оперета и канцона. Пошто се све завршава нумером "О соле мио", а то је хит који сви знају, очекујем да публика аплаудира и пева са нама.

Прве кораке Тодоровић је начинио у хору Опере Народног позоришта, да би потом закорачио и на европску сцену. Зато је јубилеј облележио и у Франкфурту концертом под називом "Путовање" (Un viaggio), као и у Хановеру, у театру где је шест година био стални члан.

- На почетку каријере, у Бечу сам у опери "Јеврејка" певао улогу принца Леополда, а сада баш у Хановеру тумачим Елеазара, старог Јеврејина. То је дивно, симболично затварање круга, тако да сам са одушевљењем прихватио ту понуду. Премијера је била 14. септембра и сви чланови хора су славили са мном. Било је то врло емотивно.

Током дугогодишње каријере Тодоровић је наступао у најзначајнијим оперским кућама у Немачкој, Холандији, Белгији, Француској, као и у Опери Сан Франциска, Опери Лос Анђелеса, Краљевској опери Ковент гарден и Народном позоришту у Токију.

Прочитајте још - Зоран Тодоровић: Испунио сам све тенорске снове

- После три године у "Мокрањцу" уписао сам студије на Франкфуртској академији, па се контакт са Београдом изгубио. Ипак, био сам у роли Пинкертона у Пучинијевој "Мадам Батерфлај" пре скоро десет година у Народном позоришту. Дали су ми чак и плакету за почасног члана Београдске опере, но ништа се више није дешавало - присећа се Тодоровић. - Уследио је 2013. године фантастичан концерт са оркестром "Гудачи Светог Ђорђа" у "Коларцу", као и величанствен наступ на "Бољшој фестивалу" на Мокрој гори. Анегдота је да сам Емира Кустурицу упознао док сам јео своју омиљену посластицу - жито са шлагом. Окренуо се и питао ме: "Јесу ли лепше наше бање или немачке?", јер тамо где живим у близини их има шест. Рекох му да ми се Мокрогорска бања много свиђа, што је Кустурицу насмејало.

Од уметника са којима је наступао, Тодоровић издваја диву Едиту Груберову и нашег Жељка Лучића, којег је упознао још на својим почецима.

- Када смо у гардероби не распевавамо се као други певачи, већ уз наше народне песме. Са Жељковим доласком у Франкфурт дошли су и неки наши обичаји, па се увек негде нађе флаша домаће ракије - открива Тодоровић. - Када имате напете ситуације на бини, попут двобоја у "Оњегину", онда оне постају још емотивније. Жељко је држао нож којим ме је убио, и док сам умирао на сцени рекао сам му: "Јесмо ли сад квит?" Он се сагнуо и промумљао: "Немој то да ми радиш", и тада сам осетио да ми његове сузе падају на лице. Касније сам му рекао: "Ово нико не може да изрежира, ово је само наше."


ОПЕРСКИ ЦЕНТАР

У БУДУЋНОСТИ Тодоровић планира да у сарадњи са Мадленијанумом отвори оперски центар, који би премостио јаз између завршених академија и добијања првих ангажмана и аудиција.

- Била би то приватна институција где могу да користим сва познанства са великим певачима, да их доведем као госте да држе мастер курсеве, као и везе са агентурама које могу да повежем са младим људима за које мислим да имају реалну шансу. Имао сам срећу да нађем професора који ми је дао могућност да до данас издржим у лиги врхунских певача.