АРХИТЕКТУ из Немачке, на пропутовању кроз Београд, Марику Брим, у Музеј савремене уметности, на ретроспективу Марине Абрамовић, довело је предавање наше уметнице које је слушала у Франкфурту. Рођена Београђанка Емина Браун (већ 15 година живи у Лондону) каже да је пресрећна што у граду, из кога потичу и она и Марина, може да посети ову поставку ("другачија је од свега што сам видела"). И пријатељицу Лану Пузовић, такође настањену у престоници УК, повела је на изложбу.

Српски зет, француски графички дизајнер Франсоа Шарл Ује, сматра да је интервју - део ове поставке, велика лекција о уметности, коју мора да чује сваки стваралац:

- Носим веома јак утисак, иако су ми пријатељи рекли да су око изложбе подељена мишљења.

Ово су само неки од посетилаца "Чистача" на београдском Ушћу, уз студента виолине Милоша Бубала, конзерватора Историјског музеја Бобана Вељковића, Новосађанку која води свој бизнис у Берклију (Калифорнија), Олгицу Бакајин, новинара из Шпаније, Тасија Оливера... Свакодневно их је око хиљаду, упркос отровним стрелама које се у јавности одапињу и са левице, и са деснице, или баш због њих.

ВЕЧЕРА У "РАДИСОНУ" ЈЕДАН од донатора изложбе је био и хотел "Радисон", у ком су били смештени гости, али и где је за њих била организована свечана вечера. Месецима пре отварања колале су приче да ће само за вечеру МСУ платити 50.000 евра: - Нисмо ми за њу дали ни динара, само смо платили два аутобуса, за госте који нису имали превоз - тврди Накарада.

На мети напада је најчешће цена пројекта, превисока за наше услове, агресивни маркетинг, али и сама уметница, коју нису заобишле критике некадашњих пријатеља и сабораца, ни оптужбе да је представник гламура, па чак и окултизма (?!). Из Министарства културе стигла је и опомена зато што је пропагандни материјал штампан на латиници.

Од 21. септембра до јуче, кроз опус светски славне уметнице перформанса прошло је око 18.000 људи. Да једногласност никада није била српски обичај, приметила је Марина Абрамовић још на отварању, додајући да се не би вратила кући како доликује, да није лоших чланака о њој и њеном раду.

Противречности нашег друштва нису могле да заобиђу ни овај догађај који је МСУ вратио на светску мапу, сматра Слободан Накарада, в. д. директора.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Cena umetnikovih fekalija

- Србија је овом изложбом добила нешто што никада пре није имала, почела је да се идентификује као земља где се дешавају ствари значајне за уметност, а не само за спорт - додаје саговорник, који мисли како је битно да то не остане само на овој једној изложби. - Не тражимо награду, већ само да се прихвати да смо урадили нешто вансеријски.

Уместо јавне похвале, међутим, стигла су, каже, саплитања и критике:

- Имамо невероватну замену теза, стално се прича како се не улаже довољно у културу, а онда када се први пут инвестира у један догађај овог калибра, многима то постаје проблем.

Према првим проценама, потрошено је мање новца од планираних милион и по евра (буџет пројектован према томе колико је "Чистач" коштао у осталим земљама), наводи Накарада, а више од половине уложене суме, остаће трајно музеју, кроз техничку опрему и унутрашњу архитектуру (биле су и најскупље ставке у припреми).

- Држава Србија је, преко Министарства културе, дала 78 милиона динара, који су покрили трошкове закупа, путовања, услуга, специјализованих услуга, маркетинга, као и хонораре извођача перформанса, материјалне трошкове, техничку опрему - објашњава саговорник, уз напомену да је све рађено транспарентно. - Тај новац није покривао све трошкове, па нам је Влада помогла да дођемо до спонзора, што је преседан за један културни догађај.

Захваљујући спонзорима МСУ је, наставља Накарада, успео да добије и трку са временом. Наиме, тендерске процедуре, прописане за трошење буџетских средстава, могле су да доведу до пробијања рокова, па и одлагања отварања. Критичне ситуације решаване су зато новцем од спонзора, а тендери су законски обустављани. Захтевност пројекта је показала и зрелост њихове институције:

- Спочитавали су нам да немамо капацитета за овако сложен посао. Створили смо зато одмах тим од 25 људи, од запослених у музеју и оних које смо додатно ангажовали. Они су годину и по радили нон-стоп, разрађујући сваки детаљ, од транспорта до осигурања - прича Накарада, истичући да су тако постигнути високи професионални стандарди које су прописали уметница и њени сарадници из иностранства. - Када је први пут обишла изложбу, Марина је изашла без иједне замерке.

Овакви пројекти, мишљења је саговорник, захтевају заједнички рад и неподељену подршку, што се, тврди, у овом случају није десило:

- Наглашавам, нисмо имали довољну подршку ни Управног одбора МСУ, а повукло се потпуно и Министарство културе - закључује Накарада, в. д. директора МСУ.

ОД СУВЕНИРА 4.000 ЕВРА

НЕКИ медији погрешно су пренели да више нема карата за изложбу, али се и поред великог интересовања, оне још могу наћи за све термине. Већ у првим данима продат је већи део сувенира, у вредности од четири хиљаде евра. Реч је о каталозима, мајицама, чашама, шољама, магнетима, цегерима, постерима и агендама. Агенде, цегери и магнети су потпуно распродати и биће доштампани, а и каталог се одлично продаје, кажу у МСУ.