Каријера Наташе Нинковић нераскидиви је део оног есенцијалног што драмска уметност представља, не само на одређеном поднебљу, већ генерално, у доживљају, поимању, трајању. Њен успех је неоспоран. Њена популарност, за многе интригантна, за њу је успутна. Оно најважније, дар, глума, емоција, део су њених очију. Из њих полази све! Експресија, хабитус, покрет, трагичност, комичност, пун кадар, отворена сцена, и пре свега, истина. Понекад, њена глума тражи тишину. Ућуткује аплаузе. Допушта лицу да изрази све. И речи које се не чују. Њихов одјек, у реалном животу, доносимо у редовима који следе.

* Шта данас пулсира уметничким крвотоком у овој земљи, у позориштима, међу глумцима, публиком, на филмским тракама?

- Оно што нам сигурно не мањка јесте енергија, упркос свему. Она је непроцењива, али и недовољна да бисмо покретали и стварали озбиљне ствари. Не бих рекла ни да је проблем новац, јер и када се набави, ретко, али се дешава, некако нам не успева да се померимо даље од локалног, евентуално закачимо регион. Мислим да смо недоследни у свом стваралачком пориву, који постоји, али увек правимо компромисе, калкулишемо и такав буде и резултат. Постоје појединци у свим областима који се истичу и истрајавају. Мене лично радују и покрећу поједини људи у мојој професији. Неки су пријатељи, а неки само колеге, али с великим даром. Покреће ме добра литература, добра публика, моја сопствена потреба да стварам, али и размена мишљења која може бити врло инспиративна.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Стиже филм о Диани Будисављевић

* Ваш уметнички израз је аутентичан и специфичан, а одабир улога комплексан и пажљиво биран. Колико то јесу неке од смерница на вашем путу, како бисте увек остали доследни себи, свом трајању и свом поимању глуме?

- Трудим да слушам себе и да пратим своје потребе. Некад се ослоним на разум, чешће на срце и стомак. Понекад, и под неким утицајем, урадим нешто и не испадне лоше. Недавно је један мој драги колега рекао: "Шта је данас успех у Србији - ништа! Шта је неуспех - ништа! Онда, ради оно што желиш." Мене је та "истина" поколебала, замислила сам се и често је се сетим. Али, мој одговор би ипак био да је довољно што ја знам шта је за мене успех или неуспех. Не треба ми Србија! То ми је параметар.

* У чему сте се највише променили од тренутка када је ваша глума добила заслужено место и шта су вам донеле лична и професионална зрелост?

- Ми, глумци, никада нисмо довољно зрели. Таман кад помислиш да јеси, сачека те нека детињаста реакција иза угла, али не дозвољавам да ми неко, без обзира на трендове који се мењају, замагљује очи и суштину, да ме лаже. Може, ако је врхунски у томе, али да увек назовемо ствари правим именима. Отворенија сам за другачије путеве, изразе и мишљења, само ако иза тога осетим нечију истинску потребу. Чак и уживам у тој различитости и тражим да је видим, јер то на леп начин и мене оплемењује. И немам више стомак за претенциозност, болесну амбицију, лењост и затвореност.

* Често померате сопствене границе у погледу репертоара и карактера које тумачите. Ризикујете храбро.

- Можда бисмо се ми и више померали да сами повлачимо конце. Ми смо ипак ти који треба да буду изабрани, који чекају да им се нешто да. Онда, од тог понуђеног покушавам да узмем нешто, где помислим да могу да направим неки корак даље. Мислим да ми недостаје још храбрости и смелости. Зависи шта је параметар. Било је ситуација кад сам одбијала добре улоге, јер сам мислила да више немам шта да покажем, сем да се понављам, а прихватала неке мање, где сам веровала да могу нешто да покренем. У том смислу, мислим да нисам ушла у "калуп".

Фото Петар Ђорђевић

* Колико је важно што Наташа Нинковић глумица није "уништила" Наташу Нинковић жену, мајку, супругу, пријатељицу?

- Не могу тако да мислим о себи, у трећем лицу. Није "бити глумица" карактерна особина, већ професија, специфична, али ипак професија једне мајке, жене, ћерке, пријатељице. Далеко сам од сталожене, нажалост. Једног дана, кад будем потпуно зрела, надам се да ће ме красити тај епитет.

* Понекад делујете далеко, често тајанствено. Какав је тај унутрашњи свет који вас чини таквом каква јесте? Ваш сензибилитет, хабитус, карактер.

- Напротив, мислим да сам "отворена књига", да ми се све види на лицу и у очима. Мене разне ствари интересују, и доста успевам да задовољим своју радозналост на разним пољима. Тако да, постоји мој интензиван унутрашњи свет, који често делим са онима које то интересује.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Велике приче спојене од малих ствари

* Где одлазе ваше туге и шта вам доноси такво ослобођење?

- Често додирнем дно у емотивном смислу, па онда полако, изнова - препород! Мислим да сам јако отворена ка позитивном мишљењу, лепоти уопште, и умем да јој се препустим, где год да је нађем - у речима, слици, звуку, додиру, љубави. И то све залечи или избрише оно што треба.

Фото Небојша Бабић



* С друге стране, носите изразиту благост, осмех, срдачност, ведрину. Колико су те одлике поред датости и лични избор, а самим тим и основ среће и задовољства?

- Ово ћу да уоквирим, па да покажем мојим блиским људима кад ми кажу да сам преоштра, прејака и импулсивна.

* Далеко од сцене и камере, где налазите уточиште, сигурност и мир?

- У породици, пријатељима, природи и уметности.

УЛОГА У "ЈАСЕНОВЦУ"

* Шта је извесно на професионалном плану у будућности?

- Након октобарске премијере представе "Селестина" у ЈДП-у, чекам приказивање серија "Сенке над Балканом" и "Убице мог оца", а почетком децембра премијеру филма "Ајвар". Дакле, убирам плодове минулог рада, док се у новембру спремам за "Јасеновац" у режији Гаге Антонијевића.