ИЗВИНИТЕ што стижем тачно на време - рекао нам је Ирфан Менсур са којим смо се састали испред Југословенског драмског позоришта у Београду, на чијој је сцени одиграо неке од најзначајнијих улога у каријери.

После скоро пола века рада и трајања овај глумац не признаје епитет "велики". Ипак, неке заслуге мора да прихвати - створио је лик легендарног Јапанца у филму "Тесна кожа", оживео је кнеза Павла на позоришним даскама, режирао је успешну представу "Плава птица", снимио је филм "Пас који је волео возове"... Нежног младића из старих југословенских филмова с временом редитељи су почели да гледају другачијим очима, па данас Менсура најчешће видимо у улогама високо образованих интелектуалаца или, пак, криминалаца. То је, објашњава наш саговорник, због фризуре, али и због година. У новој крими-драми "Група" (недељом од 20.00 на РТС) тумачи лик мафијашког боса, будући да ова серија говори о томе на који начин млади упадају у канџе дроге и постају дилери упетљани у мрежу криминала.

- У овој причи препознао сам све своје страхове и дилеме, јер сам одгајио тројицу синова. Увек сам имао бојазан да, без обзира на патријархално васпитање и часност које су понели из куће, не скрену у нешто што им не припада. Тема ме је испровоцирала да се прикључим пројекту не да бих правио каријеру, она ме више не занима, већ сам желео да учествујем у нечему што мислим да је ново - прича Менсур. - Занимљиво је то што се у "Групи" окупио велики број људи - није само један сценариста писао текст, већ неколико њих, не постоји један редитељ него њих седам. Такође, првокласни глумци пристали су да учествују у њој играјући епизодне улоге које им по статусу не припадају. Прија ми што је напокон почело да се размишља о озбиљним проблемима. Све у последњих 15 година што се снимало сводило се на скечеве који су имали циљ да забаве публику.

* Како сте прихватили чињеницу да ћете се, после скоро пет деценија каријере и десетина улога, наћи у епизодној роли?

- Никада нисам делио улоге на главне, споредне и епизодне. Давно, једне зоре у Дубровнику, покојни Љуба Тадић рекао ми је: "Сине мој, не знам какав сам и колики сам глумац, али сам сигурно одличан вучни коњ." Истог тренутка схватио сам шта је хтео да каже - дај ми представу и ја ћу је одиграти, а то какав ћу бити у божјим је рукама. Глумац не може увек да буде сјајан, мора да омаши јер то је део овог посла.

Прочитајте још - Ирфан Менсур: Нисам правио југоносталгичну представу

* Једна од главних улога у "Групи" припала је вашем наследнику Павлу. Зашто сте молили сина да не крене вашим и стопама ваше бивше супруге, његове мајке Срне Ланго?

- Знам колико је тешко бавити се овим послом и доћи до имена и презимена. Глума је несигуран посао. Павле је још као мали почео да машта о томе да постане глумац и био сам очајан због тога. Покушао сам да га одвратим од те замисли са причом да у глуми има много математике, физике и хемије, али брзо ме је "провалио". Ипак, бескрајно сам био срећан када је уписао факултет, јер је све урадио потпуно сам. Када сам видео његове прве радове схватио сам да у тим годинама у којима је он сада, ја ништа нисам знао. Плакао сам од среће што је талентованији од мене.

* Како га саветујете? Сматрате ли и даље да се само радом може доћи до успеха?

- Са Павлом веома мало разговарам о његовој каријери. Једино на чему инсистирам је да заврши факултет. Не можете постати озбиљна глумачка величина ако немате диплому и ако не можете истом целог живота поносно да машете. Апсолутно заступам мишљење да се само радом може доћи до успеха. Ја сам на тај начин обезбедио трајање, али не кажем да је ово што имам успех. Ужасно се нервирам када се човеку који нема никакве везе са факултетом, а који прође кроз два кадра, припише да је глумац. То је скрнављење професије, лажно представљање и граничи се кривичним делом. Зашто би неко био глумац само зато што воли да глуми? Са појмовима глумац и уметник лако се манипулише, а то је недопустиво.

* Да ли сте током каријере имали простора да бирате роле или сте чешће били приморани да их прихватите?

- Могао сам да бирам, али сам понекад бирао због тога што немам довољно нула на рачуну. Живим од овог посла. Ако не могу да задовољим потребе својих синова, жена које су прошле кроз мој живот, пријатеља, онда морам да снизим критеријуме. Било је дана када сам био приморан на то.

* Која улога вам је помогла да сазрите као глумац?

- Постоји неколико рола којима сам потврдио себи да умем. То је на пример кнез Павле. Да знам да режирам потврдио сам када сам направио "Плаву птицу". Не знам да ли сам одиграо животну улогу, а сада се бавим стварима које ми пружају задовољство. Направио сам своју драматизацију Толстојеве "Ане Карењине". Будући да

пишем текстове за рок и поп музику најдражи ми је "Улица сумњивог хероја", који је давних дана отпевао Ђорђе Давид. Веома ми је драг филм "Мирис дуња", који сам снимао у мом родном Сарајеву. Издвојио бих и "Пас који је волео возове". Оставио је трага у мојој каријери и у југословенској кинематографији.

Прочитајте још - Ирфан Менсур: Дичим се балканским "примитивизмом"

* Ипак, Јапанац из "Тесне коже" донео вам је огромну популарност.

- Колико год да сам радио, шта год сам снимио, изгледа да сам остао - Јапанац (смех). Тако је и Бата Стојковић упамћен као Бубулеја из серије "Дипломци". Али сваки пут када би чуо да му неко добаци: "Бубулеја!" добијао је нервни слом! Ја волим мог Јапанца, а очигледно је да се и људима допада. Када сам пре неколико година са Браниславом Лечићем посетио Дом за незбринуту децу у Бањалуци отприлике 150 дечака и девојчица дочекало нас је на платоу уз аплауз и повике: "Ево их Јапанац и Црни". Нигде није било ни трага од Ирфана Менсура и Бранислава Лечића. То је наша судбина.

* Колико сте бавећи се глумом открили правог себе публици?

- Током целе каријере бежао сам од Ирфана Менсура. Диван савет дао ми је покојни Зоран Радмиловић. Рекао ми је да никада ништа у животу нећу урадити. "Види како изгледаш тако блед са том косицом. Леп си момак, али нећеш направити каријеру ако не избришеш то што ти имаш. Ирфан такав не треба да постоји, мораш да размишљаш о глумцу који желиш да постанеш", казао ми је Радмиловић. У праву је - мораш да се поништиш ако стварно желиш да се бавиш свим нијансама глуме. Има људи који целог живота продају себе. Снимили су сто филмова са истим фризурама, евентуално су понекад залепили бркове, али ништа друго нису мењали. Трудио сам се да не будем један од њих.

ЗАЉУБЉЕНИК У ПРЕМИЈЕР ЛИГУ

ОСИМ што ужива да прати тениске мечеве, Менсур обожава Премијер лигу и НФЛ. Велики је љубитељ америчког фудбала, а има још једну страст.

- Обожавам италијанску кухињу. Волим брзо да спремим храну, мада понекад кувам и специјалитете за које је потребно време. Лички купус и пасуљ у мојој кухињи крчкају се и по 24 сата - открива глумац.