УЛАЗИ Раша Плаовић у позоришни бифе и каже (више од три деценије млађем) Драгомиру Бојанићу Гидри: "Донеси ми пиће с шанка, тресу ми се руке." Оде Гидра, али има и он исти проблем. Кад је пиће стигло за сто, Раша му се обрати: "Оволико сам и ја могао да проспем!"

Овом анегдотом прошле среде "зачинио" је дружење пензионера у клубу Атељеа 212, Милан Цаци Михаиловић. Касни на сусрет, јер управо спрема нову књигу "Успоменар, трећи део", међу чијим корицама је сабрао разне догодовштине иза и испред сцене. А у бифеу друштво се већ увелико окупило: глумци Саша Груден и Аљоша Вучковић (дошао је с другом Бошком из Сплита), ту су и велемајстор Љубомир Љубојевић, водитељ Дејан Ђуровић, Милка Фрушић и Пола Ракић (глумице Београдског драмског), Тика Дивјак са РТС и Слободан Вукшић из "Центар филма", Нада Санадер (чувена продуценткиња Атељеа 212), бивша разводница Зорица Лазин, Влада Текић (некадашњи организатор у Атељеу, потом у маркетингу "Вечерњих новости"), телефонисткиња Жана Јовановић... Сви они, на неки начин, баштине успомене под овим кровом и једном недељно долазе на исту адресу да поделе сећања, као и нове догађаје из својих живота. На столовима ратлук, пите, ролати, чаше сока и вина, домаћа "ораховача".

- Даме углавном доносе послужење, а ми смо задужени за "алкохолизам" - каже са осмехом Цаци, који већ годинама чува од заборава позоришна сећања.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Животна сапутница Данила Киша за Новости: Још нас боли његово одсуство


А да је међу пензионерима широк генерацијски распон, потврђује управо Цацијева успомена: сачувао је аутограм који је од Милке Фрушић добио у 13. години, давне 1962. године. Он је био дечкић, она позната глумица на Црвеном крсту. Данас седе за истим столом, у истом "пензионерском" статусу:

- Запрепастила се кад сам показао аутограм. Дивно је, што упркос својим високим годинама, редовно долази на сусрете и сваки пут нам прочита неке од својих стихова.

Овог пута изабрала је песму "Кад прође време" из једне (од осам објављених) збирки "Јутро на Калемегдану". Како каже, пише од младости: у аутобусу, у парку, на улици, уз бандеру.


Милан Цаци Михаиловић и Милка Фрушић

Саша Груден (глумац, асистент редитеља, па и директор маркетинга Атељеа 212) "спиритус мовенс" је данашњих окупљања. Открива нам како је све почело пре више од три деценије:

- Управник је био Муци Драшкић, а у позоришту слободан дан (без представа) понедељак. Али, пошто су се средом одржавале фудбалске утакмице, Муци је прогласио среду слободним даном! Бифе је одувек био простор позитивне енергије. Тако су међу првима, као пензионери, овде свраћали средом Ташко Начић и Буле Бутковић - сећа се Груден.

Саша Груден, Љубомир Љубојевић

Да су они сада преузели обавезу "чувања ватре" старог Атељеа, потврђује и Цаци:

- Одржавамо континуитет некадашњег бифеа, оног из прича. Живео је интензивно од ујутру до увече. На тако малом простору могао си да сретнеш Пекића, Михиза, Киша, Селенића, Црнчевића, понекад Добрицу Ћосића. Било је то време када су у наше позориште свраћали и Сартр, Елен Стјуарт, Лајош Зилахи. У то доба нас је свуда по свету "продавала" Нада Санадер, која је организовала гостовања. Иначе, Атеље је био познат и по томе што никада није одвајао такозвано помоћно - уметничко особље, за разлику од ЈДП у ком постоји глумачки салон, а посебно просторија за реквизитере, декоратере и друге. Ми смо увек били свесни да без њих ни нас нема...

Дејан Ђуровић

Тако, ни без Наде Санадер у својим најплоднијим годинама није могао Атеље (као ни Битеф), али ни Дејан Ђуровић...

- Ишли смо заједно у други разред основне, после рата. Била је моја прва симпатија - каже познати водитељ, који је на сцени овог позоришта имао и неке улоге, као и у чувеном филму "Суботом увече". Са првом симпатијом радо је позирао и за наш лист, а онда се извинио друштву и пожурио код зубара.

Аљоша Вучковић и Влада Текић

Међу гостима бифеа је тихи и одмерени Љубомир Љубојевић. Иако је био један од десет најбољих шахиста света (победио и Гарија Каспарова), скромно каже:

- У Атеље свраћам ретко, ипак, посећујем га годинама. Овде је много људи који су ми драги - истиче Љубојевић. А на питање да ли је "обарао руку" с глумцима, одговара: - Никада с њима нисам заиграо партију шаха. Играју га међу собом... Иначе, волимо се и поштујемо. Може се рећи да је уважавање заједничка црта наше две професије и игре.

Међу првима, ове недеље одлази из бифеа Аљоша Вучковић. Има госта, а чекају га код куће. Радознали смо да сазнамо да ли као "фришак" пензионер свраћа и другим данима у Атеље:

- Јесте ли икада видели отправника возова који, кад оде у пензију, долази на станицу да гледа возове? - одговара са шармантним осмехом познати глумац.

Пола Ракић

ПОЉУБАЦ ЗА СУСРЕТ

- У НОВОМ "Успоменару" забележио сам и једну анегдоту са наших пензионерских сусрета - каже Цаци Михаиловић. - Једне недеље неко рече: "Овог пута нема љубљења, владају вируси!" На то ће Милка Фрушић: "Како нема?! Па ми овде и долазимо да бисмо се љубили!"