ПРЕДСТАВОМ "Нико није обећао лак живот" Жан-Клод Ислера у извођењу белоруског Театра Киноактера прошлог пролећа на сцени Мадленијанума, почела је плодна сарадња и уметничко пријатељство између две земље и позоришта. Београђани су недавно узвратили посету и у Минску извели представу "Долче вита", а тим поводом, потписан је и протокол о сарадњи између нашег позоришта и Бољшој театра Белорусије. Тако ће се убудуће размењивати представе, уметници, али и радити заједнички пројекти.

Театар Киноактера, иначе, основан је 1980. године као експериментална креативна лабораторија за подршку глумачког израза. Једина је оваква "лабораторија" која је опстала у постсовјетском простору, и окупља и даље глумце водећих филмских студија бившег СССР. За протекле четири деценије под њиховим кровом одиграно је више од седамдесет светских и домаћих класика, као и дела најбољих савремених белоруских и руских писаца.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дејан Савић о смени у Народном позоришту: Отерали ме јер сам звао председника и патријарха у Одбор за прославу

- За прву посету Београду одабрали смо француску комедију која помало иронично говори о љубави. Режирао ју је Александар Јефремов, национални уметник Белорусије и уметнички директор нашег позоришта - каже Ала Стабакова, управница Театра Киноактера већ девет година. - На нашем репертоару заступљени су готово сви жанрови, а пошто међу члановима куће има много популарних глумаца, публика веома радо долази да их види на сцени.

У ансамблу је тридесет троје драмских уметника, чије плате зависе од броја наслова на програму: од 200 до 500 долара.

- У Минску, као и целој Белорусији, много је позоришних фестивала. Неки од најпопуларнијих су "Теарт", фестивал националне драматургије, као и "Словенски базар" на коме се окупљају учесници из свих словенских земаља. Главни град, са око два милиона становника, има девет позоришта - неки од њих су Бољшој театар Опере и Балета, Нови театар, Позориште "Јанка Купала", Академски руски театара "Максим Горки", Естрадно позориште. Ми имамо обичај да одлазимо у родне градове познатих глумаца, а ту манифестацију зовемо "Мала отаџбина".

Представе у Киноактери углавном се изводе на руском језику. Популарности код публике доприноси и велики углед Александра Јефремова, па и поверење да театар којим руководи има високе критеријуме.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Љиљана Хабјановић Ђуровић: Интелектуална елита има хладна срца и скврчене душе

- Међу "омиљеним" ауторима су Островски, Чехов, Бернард Шо, као и белоруски Кандраи Крапива и Јеустегнив Мирович. Ту је и дело једног српског аутора, Мирослава Митровића "Пљачка у поноћ". Наш глумац одабрао је комад за свој јубилеј, шест деценија уметничког рада. Представу рађену по Митровићевом делу видео је у Санкт Петербургу, и поставио на матичној сцени као - мјузикл.


ГДЕ ДУНАВ ЉУБИ НЕБО

- МНОГО ми се допао Београд. Људи су срдачни и отворени, шетали смо се касно ноћу и осећали безбедно, као код куће. Један од најлепших доживљаја је, свакако, поглед с Калемегдана на ушће Саве у Дунав. Планирали смо да поново посетимо Београд, у пролеће 2020. године, можда баш са Митровићевим комадом - каже наша саговорница.