АКАДЕМИК Матија Бећковић синоћ је дуго потписивао своју нову књигу "Мојих 80 - Портрети" на штанду "Новости". Многобројни љубитељи његове поезије стрпљиво су чекали у реду да добију посвету великог песника на првој страници његовог својеврсног песничког завештања, у коме су личности, догађаји, реминисценција, исповести које су обележиле његов живот.

Прочитајте још: Чепурин звезда Сајма књига у Београду

- "Мојих 80" je буквално мојих 80 година, које ћу ја да навршим следећег месеца - 29. новембра, на Светог апостола Матеја. Апостол Матеј има мало више, а ја се надам да ћемо се ћерати - у свом маниру рекао нам је Бећковић.

У књизи Матија пише о својим родитељима, знаменитим личностима српске историје и културе, али и о савременицима и својим пријатељима.

- Други људи јесу ја - каже Бећковић. - Имао сам среће с другим људима, од оних које само ја знам, до оних које сви знају. Они су ме испунили суштином и дубином тако да су с временом постали важнији од мене самог. Сад сам имао ту прилику да их сетим и да им се бар мало одужим. Они се само јављају из мог густо насељеног сећања. Они се издвајају и док год се јављају за реч, ја ћу то да записујем.

Бећковић каже да је симболично узео број 80, али су у тај број сви стали.

Прочитајте још: САЈАМ КЊИГА: Читаоци траже све од Хандкеа

- Откад сам се наножио, обрео сам се у друштву правих људи, од оних само мени знаних до оних које знају сви - објаснио је песник. - Они су ме нахранили дубинама и суштинама и тако подизали до својих висина, а с временом постајали важнији од мене сама. Мојих 80 година обасјавали су и грејали и тако надокнађивали све што нисам имао. План је био друкчији. Они су ме спасли да се не заврши како је планирано. Својом оданошћу, добротом и лепотом учинили су да ме не нађе ниједно зрнце зла. Ту љубав сам обилато трошио и у овој књизи лирских мемоара и нисам је до краја потрошио.

Матија Бећковић и Пуриша Ђорђевић

О људима који нису драги Матија неће да пише.

- Нису за поезију - каже Бећковић. - Они припадају другим књижевним родовима.

Уз Матију је све време био редитељ Пуриша Ђорђевић и сниматељ.

- Пуриша је дошао на идеју да сними документарни филм о мени. Надам се да ћемо и тај филм гледати. Филм неће бити завршен до овог 29. новембра, али до неког хоће. Пуриша се показао као један од најбољих познавалаца и читалаца моје поезије. Скоро да му се ни у шта нисам мешао, само сам испуњавао његове жеље, а он је увек убадао на права места. То ме је још једном уверило да људи све виде.

Дуг ред читалаца Матијине поезије, који чекају за потпис, за песника је најбољи деманти да је време поезије и песника прошло.

- Може се десити да је можда ово право време поезије и песника, да су све друге ствари већ отпевале своје и да се људи некако враћају вечним вредностима - сматра Бећковић.

Једну песму у "Мојих 80" Бећковић је посветио Београду:

- Београд се бели међу градовима, као Бели анђео међу анђелима. Чуди ме да архитекте нису то уочиле, да ту његову боју истакну и да се више одуже његовом имену. Побројао сам нешто мало топонима око Београда, од великих белих потока, белих вода, белих орлова, белих борова... Мислим да то све није било случајно да се ово место назове белим градом.

Бећковић не жели никоме да се замери, па није хтео да нам открије која је личност највише обележила његов живот:

- Стално имам утисак да они на оном свету читају оно што пишем и да ја морам да им изађем на очи. Чини ми се да досад добро стојим код њих.

ВИШЕ СУ НАГРАЂЕНИ СРБИ НЕГО ХАНДКЕ

БЕЋКОВИЋ сматра да, смо ми одлучивали о добитнику Нобелове награде за књижевност, Петер Хандке је сигурно не би добио.

- У случају Хандкеа више смо награђени ми Срби него он - каже песник. - Добро је он казао да га Срби воле, а не читају. Сад ће да га читају, па ће да разумеју зашто га воле.