ИСТОРИЧАРИ Јарослав Вишњаков и Татјана Черников, професори на Катедри за општу и националну историју Русије, при Московаском државном институту за проучавање међународних односа, Универзитета Министарства иностраних послова Русије, представили су своје дело "Историја Русије", које је на српском језику објавила "Еволута". Ово научно дело, писано разговетно да може да га разуме и широка публика, код нас је, за разлику од руског оригинала, објављено у два тома, објаснила је Бојана Ћебић, оснивач издавачке куће. Први део бави се периодом од 9. до 17. века (од кнежевине Русије до смутног времена), а други обухвата владавину династије Романов, до балканских ратова.

Прочитајте још: Чепурин звезда Сајма књига у Београду

Периодом преображаја, у којем су почели процеси који ће имати трагичан исход у 20. веку и утицај на судбину Русије, бавио се Вишњаков, који је рекао:

- Тај 19. век је почео великим походом, и заузимањем Париза, није битан само као одбрана од Наполеона 1812, већ је то период у коме је Русија прихватила општеевропске и светске вредности и постала део европске и светске културе и науке, којима је дала велики допринос. Циљ нам је да српским читаоцима приближимо те сложене етапе развоја руске историје.

Прочитајте још: САЈАМ КЊИГА: Читаоци траже све од Хандкеа

Историјом руског средњег века бавила се Татјана Черников, са свим њеним, како је рекла, трагичним и величанственим догађајима.

Преводилац првог тома Татјана Суботин Голубовић, истакла је да постоје велике разлике између руског и српског средњег века, па је било потешкоћа пронаћи одговарајућу терминологију, наводећи пример Новгорода, у коме су постојали институти, каквих није било нигде међу Јужним Словенима. Према мишљењу Бобана Јаковљевића, преводиоца другог тома, нашој средини је потребно још оваквих књига, јер Срби воле Русију, али је недовољно познају.

БРУШЕЊЕ ДИПЛОМАТА

ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ ауторе професор Алексеј Тимофејев, са Института за новију историју Србије, истакао је:

- Велика је Русија, али и њен дипломатски апарат, а сви који га чине пролазе кроз руке ових људи, који им предају историју током школовања. (М. А. К.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Никола Маловић представио јединствено дело Васка Костића

СВЕТИ САВА У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ

НЕ постоји место настањено Србима, изузев Хиландара, где се тако негује култ Светога Саве, као што је то Бока которска. Овим речима у среду је писац Никола Маловић, као издавач (Књижара "Со" из Херцег Новог) представио дело "Свети Сава у Боки", аутора Васка Костића, које фотографијама и текстовима то доказује. Управо у Боки, у својој земљи, 1219. Свети Сава је основао Зетску епископију, а одатле је полазио и на путовања у Свету земљу, истакао је Маловић.

Народ му је управо ту подигао чак осам цркава, седам до краја 19. и једну у 20. веку. У овој књизи су се уз слике и приче о овим светињама нашла и факта везана за присуство Немањића у Боки, за везе Светог Саве и приморја, али и многе светосавске легенде, које се пре свега односе на оно што је тамошњи народ мучило: недостатак пијаће воде, буре, олује поморске несреће. Писац поговора за ово издање Младен Станковић направио је мало поређење из кога се види историјска везаност овог краја за светосавски култ, у поређењу са другим крајевима:

- Крајем 19. века Бока је имала седам цркава посвећених Светом Сави, а ниједна није постојала у Подгорици, Бањалуци, Нишу, који је тада имао 15.000 становника, Новом Саду са 45.000, Београду са 60.000 житеља - закључио је Станковић.

Представљање овог дела на Сајму организовано је у оквиру програма којим се обележава осам векова аутокефалности СПЦ. (М. А. К.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Живи класик српске књижевности са читаоцима

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: ИЗНЕНАДИО МЕ БРОЈ ЉУДИ

ДА је Драгослав Михаиловић живи класик српске књижевности, и не само један од бољих, већ и најпопуларнијих наших писаца, показало се и на штанду "Лагуне". Читав сат читаоци најразличитијих генерација стрпљиво су стајали у реду да би добили потпис за Михаиловићеве књиге "Треће пролеће", "Чизмаши", "Кад су цветале тикве", "Петријин венац".

Одлично расположен и стрпљив, писац није крио велико задовољство таквим одзивом књигољубаца, о чему је за "Новости" рекао:

- Искрено да кажем, мало ме је изненадио толики број људи који је дошао по потпис. И прошле године је дошло доста људи, али ове године их је било много више. А ја сам стрпљиво потписивао. Сајам књига волим откад сам сазнао за њега - иако не знам да ли сам сазнао на време или са закашњењем. Али, постоји једно посебно сећање везано за Сајам. Увек се сетим свог најмлађег унука, кога сам повео са собом на потписивање кад је он имао пет година. Запањено је гледао велику масу људи и после је својој мами, а мојој ћерки рекао: "Мама, знаш ли колико је људи било, пуна велика хала и сви су дошли због мога деке."

Михаиловић долази на Сајам доста дуго и увек се осећа пријатно, али...

- Данас се осећам нешто мање пријатно, јер су многи моји пријатељи са којима сам се налазио овде отишли, и кад размишљам о томе колико је то година прошло и какав смо живот провели, некако се осећам збуњено. (Д. Бт.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Монографија Каменка Пајића посвећена "Азри"

ФОТО-ПРИЧА О ЏОНИЈУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ фото-монографије "Бранимир Штулић Џони" Каменка Пајића привукло је многе посетиоце Сајма књига. У њој су слике са последње турнеје "Азре" у Југославији, а то су и последњи концерти ове групе.

- По жељи Каменка Пајића написао сам мали есеј о Џонију, мада, да сам се питао, у књизи би требало да буде есеј о фотографијама - казао је Душан Весић, аутор текста у књизи. - Мислим да је то добар текст о Џонију, како га ја видим, али се њему, наравно, неће свидети. Ипак, знам да воли кад се пише о њему, тако да ћемо сви на крају бити задовољни. (Д. Б. М.)

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Велики број публикација најзначајније српске научно-културне институције објављен између два сајма

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ИЗДАЊА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

КАДА би се сабрале књиге и друге публикације свих чланова САНУ, некадашњих и садашњих, код наших и иностраних издавача, на више језика, то би било довољно за посебан Сајам, рекао је академик Миро Вуксановић, у среду на представљању издања Академије.

Наша најзначајнија научно-културна институција између два Сајма објавила је 61 публикацију - 16 зборника, 12 монографија, 17 каталога, 10 бројева часописа, четири библиографије... Најновија је стигла у среду на штандове - монографија "Натписи манастира Хиландара", чији су аутори Гојко Суботић, Бојана Миљковић и Никола Дудић.

- Дела која су објављена у нашем издању не би имао ко други да објави - истакао је Владимир Костић, председник САНУ, и најавио да ће у следећих пет година бити дигитализована целокупна Академијина продукција од 15.000 наслова.

Генерални секретар САНУ, академик Марко Анђеловић, указао је на вредност Зборника радова са научног скупа о Стојану Анђелковићу, репрезентативних монографија о Михаилу Петровићу Аласу, Марку Челебоновићу, Светомиру Арсићу Басари, Љуби Поповићу, као и на обимну књигу Василија Крестића "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској 1848-1914". (М. А. К.)