ЖИВИМО у опскурном театру посебне намене у режији "Великог брата", овакав поредак моћи свету су разоткрили Сноуден и Асанж, у уметничкој форми сведочанста о њему поколењима су оставили Хандке, Стоун и многи други, али свет још није спреман да ријалити напусти. Наговештај да ера американизације ипак има свој крај, може се пронаћи у књизи "Империја илузија (Крај писмености - тријумф спектакла)" Криса Хеџиса у издању Андрићевог института, која је представљена публици уочи затварања четвртог Позоришног "Кустендорфа".

У панел дискусији "Позориште у друштву спектакла", а која се највећим делом бавила поменутом књигом, учествовали су редитељи Емир Кустурица, Младен Матерић и Милан Нешковић, главни уредник "Вечерњих новости" Милорад Вучелић и писац Милан Ружић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Отворен четврти међународни Позоришни "Кустендорф"; Кустутица: Награда Хандкеу потврда да не треба дати Космет (ФОТО)

Емир Кустурица:

МЛАДИ ДЕО ЕКСПЕРИМЕНТА

- Садашње генерације део су експеримента, највећег уплива науке у животе: она је, сем што свако од нас упорно оставља "отиске прстију" о својој приватности и интими на интернету, паралелно ојачала војноиндустријски комплекс до неслућених размера. Сада имамо тезу да је Блиски исток ратиште, али не можемо више докучити одакле мигранти долазе. Треба разјаснити, они су ту, јер је рат постао основна компонента економије највећих сила. А расплет свега и крајњи циљ је освајање Русије. Уверен сам да постоји таква западна агенда. Или ће је освајати војно, што није нимало лако, или ће она имати довољан број својих либерала-издајника, који ће је предати у руке западног капитала. Атлантски савез се држи своје агенде, одржава глобални свет лажи у којима смо принуђени да живимо. На највећем искушењу су Срби. Србија је на прагу дезинтеграције и потпуни колапс државе ће се десити, ако признамо независност Косова и Метохије.

У америчком друштвеном механизму постоји нешто што је неотклоњиво, а то је способност да се моћ злоупотребљава. Реч је о многобожачкој држави која у својој основи нема хришћанску идеју, већ постоји у сфери неопаганизма. И сам аутор "Империје илузија" са собом је носио илузију о "цивилизовању" других, као дописник са ратишта. Па је затим видео како лаж постаје истина.


Емир Кустурица


И у Србији имамо људе за лажи, попут Жељка Митровића (који притом не знају за Декарта) који сервира ријалити, тј. тезу да поглед на људски живот треба да буде објективан. То је порнографски поглед на живот. Објективна слика је најгора фраза која је довела до трагедије, па људи гледајући ријалитије, помисле да треба да буду надзирани 24 часа дневно. Уметност је успешно маргинализована бројем оваквих садржаја. Ми сада живимо на маргини, под надзором, под алгоритмом друштвених мрежа. Сваки клик је додавање конопца ономе ко ће вас ако буде имао потребе - обесити. То је давање отисака прстију, препустили смо своје биће масовној хистерији. Људи губе моћ синтетизовања искуства - то компјутер и мрежа сада раде за човека, уједно га "пакујући" у сферу у којој је стално доступан. Слобода је данас зато само привид, а ми смо пристали на живот без табуа.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Хелен Хант, звезда ратне драме "Свет у пламену" - жена на бранику истине


Младен Матерић


Младен Матерић:

ОТПОР ДУХА

Западни свет је дигао руке од било какве идеализације. Ствари прихвата у најприземнијем облику. И инсистира на продуктивности и ефикасности. Данас на пример, гласачи гласају за човека са којим би можда отишли на камповање, не бирају онога који има најбоље идеје и способност да их реализује. Добили смо свет спектакла. Књига "Империја илузија" описује стање у Америци сугеришући крај једног друштва, али је концепт глобални и успостављен је и у Србији. Млади људи су овде у дилеми да ли да прихватају начин живота и наметнуту површност или да себи траже боље основе за живот. Те боље критеријуме је све теже наћи због квантитета негативних уплива. Али свету спектакла се треба одупрети. Испред младих је искушење, да се прилагодиш и будеш директор нечега, или да се супротстављаш и постанеш остварен човек са сопственим ставом. Ја сам увек за овај други избор. Далеко од тога да је свако време исто. Када сам ја био млад, имали смо такозвани слет и митове и легенде којима су нас затрпавали. Данас је још горе, јер је много перфидније. На милионима платформи, дакле квантитативно, у огромним размерама, нуде се неке лепе или важне теме, попут екологије, толеранције, мањинских права... А на делу је исти маневар који позицији моћи обезбеђује да ту моћ увећава и одржава. На срећу, човек не може без духа. Нека доказ пролазности спектакла буде чињеница да позоришта у свету, па и у Француској где ја живим и радим, бележе стални пораст броја гледалаца, представе годишње гледа више од 11 милиона људи. Тако је и у Србији.


Милорад Вучелић


Милорад Вучелић:

СВЕТКОВИНА ПРЕ СПЕКТАКЛА

Свет америчких "кечера", лажни, добио је неслућене размере, сада је позорница за спектакл, а Наоми Клајн констатује шта се дешава на америчним изборима. Она каже да су избори пре Трамповог успеха постали информативно-забавни програм који јури рејтинге. Трамп је драстично повећао ниво забаве у односу на важне информације, па и рејтинге. Као ветерану забавних форми било му је јасно да ће изборе претворити у ријалити и да ће победити најбољи такмичар који не мора бити најбољи државник. Трамп је играо улогу великог газде и победио је у тој алеји великана "кечера". То је злоћудна, опака појава, а може се у блажем облику препознати на готово свим крајевима света.

Књига "Империја илузија" износи још истина: науштрб спектакла, Американци су заборавили на стање инфраструктуре, на канализацију, па аутор наводи како се тоне фекалија мешају са пијаћим извориштима, како све више школа нема основне услове за рад... Трамп је Американцима усред тог ријалитија отишао корак даље, обећао је да ће ове ствари исправити и "поново учинити Америку великом" и победио је. Књига садржи и понеки западњачки стереотип када аутор пише о њему мање познатим темама, попут распада Југославије.

Спектаклу се супротставља светковина, базирана на традицији, на провереном знању. Али, забрињавајуће је непостојање тачке немира и отпора, не види је ни аутор "Империје илузија" критикујући савремени капитализам. До промене набоље ће доћи када се отпор јасније и јаче успостави. Нека то буде охрабрење у свакодневном раду и не само у позоришту.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Египатска књижевница о писању у њеној земљи: Египат није само Махфуз


Панел-дискусија на "Кустендорфу"


Милан Нешковић:

ФОКУС НА БАНАЛНОМ

У позоришту имамо флоскулу која ипак открива суштину, да се оно не бави истинитим већ вероватним. Ми имамо пуна позоришта, можда је театар најрепрезентативнија наша уметност у овом тренутку. Може се такмичити са светским позориштима. Оно је бег од "истине" масовних медија, нуди бег од бивствовања у коме се само чека да невоље прођу. А људи живе верујући у вечну садашњост, одустаје се од вечности душе и мера важних за људскост у животу. Нажалост, сами учествујемо у друштву спектакла када користимо друштвене мреже. Када "окачимо" слику са зимовања, бежимо од сопственог живота, али тога нисмо свесни. То данас јесте неминовност, тај је и фокус медија на баналним темама. Тако се отклања пажња, са важних ствари.

Милан Ружић:

НАЈГОРЕ ИЗ АМЕРИКЕ

Од Американаца смо преузимали и најбоље ствари. Ми имамо природну брану за најгоре ствари, то је православље. Ми ту брану избегавамо, себе смо ставили у први план, па се упаковали у "андроиде".