Уметничка биографија црногорског сликара Мирослава Мира Шуковића је кратка али садржајна. Рођен је 1977. године у Бихаћу, живи и ради у Колашину и Подгорици, члан је Удружења ликовних уметника БиХ. Имао је петнаест самосталних изложби у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији. Београдска публика га је упознала 2017. године на изложби у Галерији "Штаб". Испод тих штурих података крије се необично ликовно богатство Црне Горе, мале земље великих уметника, у којој као да нема лоших стваралаца. Последња велика звезда на небу те уметности је Шуковић, као и већина ликовних прегалаца из Црне Горе посвећен чистој ликовности, без трагова наративног или вулгарног, у распону од хиперреализма до телесне, нудистичке уметности перформанса.

Мирослав Шуковић, уже гледано, припада великој породици црногорских ирационалиста, која у књижевности почиње са Његошевом "Лучом микрокозма" а у сликарству са Петром Лубардом. Шуковић, прецизније речено, најновија је појава у свету црногорске и балканске ликовне фантастике, коју су после Дада Ђурића, Уроша Тошковића, Воја Станића и Мира Главуртића унапредили бројни млађи сликари на различите начине.

Прочитајте још - ПОГЛЕД ИСКОСА: Уметност и вино

Сликар вечне теме Јануса, циклуса "Сузе и свеци" и другог који је назвао "Кост, камен и око" (легендарни професор Драган Лубарда тврдио је да цртач мора да се заборави све док не угледа белину своје кости), Миро Шуковић је митологичар и маг, јуродиви весник другог, заумног света, дубоко сакривеног иза појавног. Тај тип уметности је сјајни фантаста, сликар Радован Хиршл звао "вести из несвести" и "машта ради свашта". Шуковићеви радови имају дозу извесне наивности као непосредности потребне да се продре испод коре цивилизованог и уместо садашњег високотехнолошког, роботског, формалног и отуђеног допре до исконског. То значи да су уместо уобичајене естетике поставанагардизма његови камерни радови огрезли у ирационално, подсвесно, дивље, тајанствено али и интимно, како би Драгош Калајић рекао, њих прожимају "опасне интуиције". Мистицизам и снови натапају ова дела лишена било каквих трагова употребног па и свакодневног. Шуковић воли да се изражава камерно, на мањем галеријском формату, стварајући радове између цртежа и слике, често користећи сликарске технике на картону. Као чисти ликовни фантоми, креативне утваре, опредмећени трагови чудесног и језовитог, левитирају Шуковићеви цртежи и слике у домену између ликовне слободе и апсолутне маште. Сликар је трагач, психонаут и Робинзон на свом острву имагинације. Није ли уосталом фантастика не само понорница која непредвиђено неком својом вољом избија на површину као вечни стил или метастил (онај који обједињује посебности свих других стилова) у појединим уметничким епохама, али и потпуни израз слободе у ликовној уметности. У том духу је овај сликар једну своју изложбу насловио "Фантом слободе".