ХАГ - Пензионисани полицијски генерал и бивши помоћник министра унутрашњих послова Властимир Ђорђевић рекао је у понедељак пред Хашким судом да су се на Косову 1999. године догодили злочини и извинио се породицама свих погинулих косовских Албанаца.

"На Косову су се 1999. године десили злочини. Ја те злочине нисам желео и када бих могао да вратим време уназад, поступио бих сасвим другачије. Дубоко жалим због свих жртава на Косову и због патњи које су преживеле њихове породице. Посебно се извињавам породицама свих косовских Албанаца који су изгубили своје животе. Извињавам се и расељеним лицима, искрено саосећам с њиховим болом", рекао је Ђорђевић у Хагу.

Ђорђевић, који је у фебруару 2011. проглашен кривим за злочине над албанским цивилима на Косову у првој половини 1999. и осуђен на 27 година затвора, рекао је и да се нада да ће "будућност региона бити окренута миру".

Ђорђевић је казао и да је за злочине за које је осуђен сазнао тек кад му је речено за тела на Дунаву код Текије и у језеру Перућац.

"Био сам умешан када су камиони с телима стизали у Батајницу, али нисам знао када, где и на који начин су злочини извршени. Нисам се успротивио прикривању злочина. Нисам предузео мере кривичног гоњења починилаца, што је требало да учиним. Искрено се кајем и због тога што нисам одмах дао оставку на своју функцију. Нисам имао снаге ни моћи да се супротставим (тадашњем министру унутрашњих послова Влајку Стојиљковићу). Због тога се сматрам одговорним", нагласио је Ђорђевић у обраћању Жалбеном већу.

Он је као разлог што се није изјаснио кривим и што се жалио на првостепену пресуду, тај што тужилаштво сматра да је "одговоран за апсолутно све што се догодило на Косову".

"У првостепеној пресуди је дата искривљена слика моје улоге", тврди Ђорђевић.

Ђорђевић је рекао и да је рат већином провео у Београду, да је на Косову био свега неколико пута и да није наређивао тадашњем команданту штаба МУП Србије на Косову Сретену Лукићу, као и да није био члан заједничке команде МУП-а Србије и Војске Југославије на Косову.

Ђорђевић је од јуна 1997. до јануара 2001. био помоћник министра унутрашњих послова Србије и начелник Ресора јавне безбедности (РЈБ) МУП, одговоран за све јединице и особље Ресора у Србији, укључујући Косово, од 1. јануара до 10. јуна 1999. године. Осуђен је за прогоне на политичкој, расној и верској основи, убиство, депортације и присилно премештање.

На пресуду су се жалиле обе стране у поступку. Тужилаштво је у свом жалбеном поднеску навело да изречена пресуда не одражава тежину почињених злочина и затражило да се она замени казном доживотног затвора, док је одбрана затражила ослобађајућу пресуду или, алтернативно, да се казна ублажи.