Хашки трибунал изрећи ће у понедељак правоснажну пресуду бившем начцелнику Ресора Јавне безбедности МУП-а Србије Властимиру Ђорђевићу за злочине почињене на Косову 1999. године.

Ђорђевић је 23. фебруара 2011. првостепеном пресудом осуђен на 27 година затвора.

Он је осуђен за злочине против човечности и ратне злочине почињене над косовским Албанцима од 1. јануара до 20. јуна 1999. године.

Ђорђевић, који је у то време био и помоћник министра полиције, терети се да је био део удруженог злочиначког подухвата са циљем да се протера неколико стотина хиљада албанских цивила са Косова, а који је резултирао и убиствима више стотина цивила.

У првостепеној пресуди је истакнута Ђорђевићева улога у прикривању злочина.

Он је оптужен да је учествовао у организацији премештања лешева косовских цивила и њиховог закопавања на више локација у Србији.

Ђорђевић се у првом појављивању пред судом изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, а потом и по допуњеној верзији.

Генерал Ђорђевић је, међутим, прошле године у завршници жалбеног поступка рекао да су на Косову чињени злочини, као и да је он сам учествовао у прикривању тела убијених косовских Албанаца на више локација у Србији.

Он је тада рекао да се каје и упутио је извињење жртвама и расељеним особама са Косова.

Ђорђевић је, пак, негирао да је имао водећу улогу у скривању лешева косовских Албанаца.

У поднеску достављеном Жалбеном већу, оптужени је признао своју умешаност у закопавање лешева у бази Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије у Батајници, а признао је и да је знао да су неки лешеви скривени у језеру Перућац.

Ђорђевић је навео и да је био увучен у "те грозне догађаје у каснијој фази".

Он је навео да се каје што се није успротивио прикривању злочина, али је напоменуо да није смео да се супротстави тадашњем министру полиције Влајку Стојиљковићу.

Он је навео и да је тиме што је у првостепеној пресуди проглашен учесником удруженог злочиначког подухвата са циљем протеривања стотине хиљада Албанаца са Косова његова одговорност "прецењена".

Тужилаштву је у жалби тражило казну доживотног затвора, а одбрана да му казна буде смањена или да буде ослобођен.

Ђорђевић је ухапшен 17. јуна 2007. у Црној Гори и истог дана је изручен суду у Хагу.

Трибунал је прошле седмице изрекао прве правоснажне пресуде српским званичницима за злочине на Косову.

Бившем потпредседнику Владе СР Југославије Николи Шаиновићу казна је са 22 године смањена на 18 година, полицијском генералу Сретену Лукићу са 22 је умањена на 20, а генералу Војске Југославије Владимиру Лазаревићу са 15 на 14 година.

Једино је генералу ВЈ Небојши Павковићу потврђена казна од 22 године затвора.

Трибунал је потврдио кључни део оптужнице да су они били део удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је био некадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

Оптужницом је био обухваћен и бивши председник Србије Милан Милутиновић, који је ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице. Бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић осуђен је у истом предмету на 15 година затвора.

Он је прошле године изашао из притвора, јер је одслужио две трећине досуђене казне.