ХРВАТСКО Министарство бранитеља изазвало је праву узбуну када је, са пет година закашњења, обавестило Бранимира Главаша и остале оптужене још из 2011. године да се у Србији против њих води поступак, мада су скоро сви то знали! Главашу је чак својевремено оптужница и уручена.

Отварање старе приче која ће узбуркати јавност, како каже Саво Штрбац из "Веритаса", има само један циљ - да поново изврши притисак на Београд да укине, за Хрвате спорни, Закон о универзалној јурисдикцији.

Главашева странка Хрватски демократски савез Славоније и Барање (ХДССВ) одмах је објавила као "ексклузиву" да је у Србији против њиховог лидера подигнута оптужница. На страначким интернет-страницама објављено је и обавештење Министарства бранитеља, у ком се наводи да је она подигнута на основу "спорног закона", којим се Србија "самоиницијативно прогласила надлежном за вођење поступка за ратне злочине на територију бивше СФРЈ". Такође се додаје да Влада Хрватске предузима све кораке да се укине примена тог закона. ХДССВ је саопштио да је обавештење Министарства стигло тек 24. августа, иако је на њему као датум наведен 27. јул.

Из целе приче испало је да Србија има неке тајне оптужнице, које крије. Истина је, међутим, другачија. Реч је о предметима које је Тужилаштво за ратне злочине преузело од некадашњег Војног тужилаштва.

ПОСТУПАК У ТОКУ У СРПСКОМ Тужилаштву за ратне злочине нису желели да коментаришу оптужницу против Главаша, јер би то, како каже Милан Петровић, в. д. тужиоца за ратне злочине, штетило поступку. - Поступак није у фази у којој бих могао да дајем обавештења јавности - кратко је рекао Петровић.

- На тој оптужници налазе се 44 имена, међу којима су Владимир Шекс, у то време потпредседник Владе задужен за унутрашњу политику, Томислав Мерчеп, оснивач паравојних формација, Иван Векић, ратни министар МУП, и Бранимир Главаш, ратни командант Осијека - каже Штрбац. - Против њих је вођен поступак у одсуству, док је преосталих 40 било у заробљеништву, у Србији, саслушани су и признали злочине, а такође су и један другог теретили.

Кључна четворка била је оптужена по командној одговорности, а остали за конкретне ратне злочине на подручју Осијека, Вуковара и Источне Славоније. Оптужнице су још пре пет година достављене дипломатским путем Загребу, на основу договора српског и хрватског тужилаштва за ратне злочине. Очекивало се да ће се оптужни о њима изјаснити, али до тога до данас није дошло. Једини који је јавно тада признао да је добио оптужницу, и то зато што је био у затвору у БиХ, био је управо Главаш.

Што се тиче осталих, Загреб им није уручио јер је, када се видело да је на оптужници и Шекс, алфа и омега хрватског правосуђа, донет Закон о ништавости одлука војних судова бивше ЈНА.

- Војно тужилаштво отворило је својевремено око 150 процеса, што истрага што оптужница, за Источну Славонију - каже Штрбац. - Војни суд је чак изрекао пет-шест смртних пресуда. Вођени су озбиљни процеси за озбиљне ратне злочине. Међутим, сви су размењени 14. августа 1992, у Неметину, а са њима је предата и документација тужилаштва. Хрвати су обећали да ће наставити започете поступке, а оне који су већ осуђени проследити у затвор. Од тога није било ништа.