Одбор Српске православне цркве за Косово и Метохију најавио је да ће против монаха Артемија, због непоштовања одлука највиших црквених инстанци, бити предузете адекватне црквено-канонске мере, а према речима координатора Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибора Джомића, то би могло бити лишење монашког чина, па и изопштење из црквене заједнице.

"За Артемија казна би могла бити лишење монашког чина и враћање у ред световњака или привремено или трајно изопштење из црквене заједнице, а за јеромонахе, садашње световњаке би то значило привремено или трајно изопштавање из црквене заједнице", рекао је Джомић Тањугу поводом те најаве, али и све учесталијих претварање приватних објеката у "цркве и катакомбе".

Джомић, међутим, каже да у овом тренутку нико са сигурношћу не може да тврди када ће против монаха Артемија и рашчињених јеромонаха, односно световњака бити покренут црквено-судски поступак, јер је то питање искључиво у надлежности њихових надлежних епископа.

Поступак покрећу епископи надлежни за територију на којима су они настањени, казао је Джомић.

Рашчињени владика Артемије је, упркос забрани, наставио са редовним чинодејствовањем у цркви у шумадијском селу Лјуљци. Он је, како је наведено у саопштењу Одбора за КиМ, поред лажног представљања и самотитулисања именом епископа рашко-призренског, наставио да шири неистине и неосновано анатемисање свих који се не слажу са његовим тумачењем православља, као и да уноси дух немира, дух неразумног понашања, дух лажне ревности за веру, дух разбијања саборности.

Најзад, монах Артемије и његови следбеници претварају станове у верске објекте за молитву, а последњи такав случај се догодио у недељу у сред Београда.

Такав један простор, на запрепашћење станара и комшија, отворен је у недељу, у самом центру Београда, непосредно уз Каленићеву пијацу, у Нјегошевој улици број 73. Стан од стотинак квадрата је преуређен у молитвени простор тако што је декорисан олтаром и мноштвом икона.

Джомић објашњава да припадницима клера, дакле, епископима, свештеницима и монасима, није дозвољено да без благослова надлежног архијереја подижу храмове или да, у приватним становима, отварају богослужбена места као својеврсне "парасинагоге". За такве преступе, свети канони и друга важећа црквена правила предвиђају најстроже казне, казао је Джомић.

Када је реч о претварању приватних станова у "цркве и катакомбе" на "потезу" су државни органи, казао је Джомић, јер је, како је рекао, то питање регулисано државним прописима који су у овом случају, грубо прекршени.

Джомић је уверен да ће та "београдска Артемијева катакомба" врло брзо бити затворена као шсто се већ у неколико случајева на Косову и Метохији.

Напоменувши да је ту реч о две врсте преступника, Джомић је објаснио да надлежност над њима у првом степену имају епархијски црквени судови, а у другом и последњем степену Велики црквени суд СПЦ.

Црквено-судски поступак је прописан правилима и поступком за црквене судове СПЦ, навео је Джомић.

Он је указао да поступак почиње одлуком надлежног епископа да се против починиоца црквених преступа покрене поступак и налогом епархијском црквено-судском тужиоцу да, на основу доказа, приступи писању оптужнице.

Према његовим речима, оптужница се са доказима доставља епархијском Црквеном суду, а суд је доставља ономе на кога се она односи. Оптужени има право да у року од 14 дана достави свој одговор. Уколико одбије да достави одговор, а прими оптужницу, правила прописују да оптужени признаје кривицу.

Уколико оптужени одбије да прими оптужницу, Црквени суд ће му поставити заступника по службеној дужности, казао је Джомић и додао да је црквено-судски тужилац дужан да у оптужници предложи неку од прописаних црквених казни.

"Црквени суд је слободан и независан у доношењу одлуке, а сваки члан суда се појединачно изјашњава и то након читања оптужнице, увида у доказе и одговор на оптужницу. Прво се решава о постојању кривице, а потом о казни. Суд може прихватити предложену казну, ублажити је или пресудити строжије. Правила не дозвољавају могућност да друга лица или удружења учествују у поступку", навео је он.

Међутим, пресуде епархијских црквених судова које гласе на лишење чина, доживотну забрану свештенодејства и коначно искључење из црквене заједнице, без обзира на жалбу, достављају се Великом црквеном суду СПЦ на коначно размотрење, казао је Джомић.