ПРИВАТНИ факултети у нашој држави, нажалост, донели су више штете него користи. Не волим да делим факултете према типу власништва, али неспорно је да многи приватни издају дипломе иза којих не стоји знање. Тако имамо пуну јавну управу некомпетентних људи са тим дипломама. Имају папир, а не знају посао. То додатно ствара фрустрацију оних који знају да раде, а не могу да напредују. Јер у Србији се увек лакше напредује преко партијских или породичних веза. Проблем је што у овако сиромашној земљи образовање мора бити јавно добро, а не никако извор профита и уносан посао.

Овако причу о високом образовању за "Новости" започиње проф. др Бранислав Боричић, декан Економског факултета Универзитета у Београду. Он наглашава да о квалитету њихових дипломаца најбоље говори то што они не чекају дуго на евиденцији Завода за запошљавање, јер се већ две трећине запосле у првој години од дипломирања. Неки други економисти, додаје, пуне спискове бироа за незапослене.

* Да ли то значи да послодавци увек предност дају вашим студентима?

- Не увек. Ако је реч о банкама, великим компанијама, страним послодавцима, они по правилу бирају наше дипломце. И у јавном сектору, ако им треба стручњак, опет ће изабрати неког са дипломом Економског факултета УБ. Ако се конкурс у јавном предузећу и државној управи организује pro forma, онда ће предност имати они са везом и, по правилу, дипломом приватног универзитета. Све нас боли партијско запошљавање и много кошта. Али зато, ако се организује тестирање, наши кандидати се на ранг-листама од њих одвоје као уље од воде. То се увек покаже на конкурсима.

* Да ли и даље важи фама да је од увођења "Болоње" пријемни за мастер студије на Економском факултету успео да положи само један кандидат са дипломом приватног факултета?

- Сада их је мало више, па на око 500 уписаних годишње, двоје или троје буду са приватних универзитета. Већина не успе да положи пријемни који, рецимо, са лакоћом превазиђу дипломци државног правног, филолошког или неког другог факултета. Још нико није успео да докторира код нас, а да је основне студије завршио на приватном факултету. Многи желе да "оперу диплому" и упишу у биографију да су мастер студије завршили на Универзитету у Београду. Првих година јављало се и по њих 200, а није пролазио скоро нико. Сада, од педесетак, прође двоје или троје.

МИНИСТАР ИЗ АКАДЕМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ * Очекујемо у наредних месец дана нову владу. Какав министар просвете треба српском школству?
- Образовање је простор у којем се може, и мора, направити највише унапређења, и представља најбољу дугорочну инвестицију. Проблем је што плодове ове инвестиције добијамо тек након петнаестак година, па политичари нису за такву инвестицију претерано заинтересовани. Нови министар би морао да буде угледни члан академске заједнице, одлучан и од великог ауторитета, са јасним планом темељне реформе, али и са безрезервном подршком владајуће већине, каквог, већ сада видим, није лако пронаћи.

* Зато ваше студенте већ са треће и четврте године регрутују компаније...

- Имамо развијен систем студентских пракси и сарадњу са много компанија. Нама је проблем то што нема довољно заинтересованих студената колико има места за радне праксе у неким од најбољих фирми. Мимо наших очекивања, не можемо та места да попунимо. Студенти као да немају довољно елана и не желе да се одрекну ничега, јер су праксе стварно радне и обично се реализују лети, током распуста. То није она пракса где само одете по потпис. Али зато, ако се покажу, велики проценат баш у компанији где су имали праксу касније почне да ради.

* Да ли вам најбољи дипломци одлазе из Србије? Колико често као декан потписујете препоруке онима који иду?

- Увек ми је тешко да одговарам на питања студената о томе да ли је наша диплома призната у иностранству. То значи да се неко већ припрема да оде у иностранство. Економија је данас као природна наука, тако да се исто учи у Београду, Берлину или Лондону, и наравно да се признају дипломе. Сваки пут када потписујем препоруку одличном студенту, то радим нерадо. А то се често дешава, када је сезона уписа, од маја до септембра, пишем и по две три препоруке недељно. Најчешће су то препоруке за наставак студија у иностранству, али за већину то значи да ће тамо и остати.

* Када се уписују, будући економисти потписују изјаву којом обећавају поштено студирање. Да ли је то, али и друге сличне акције које као главни "полицајац" на факултету предузимате, смањило преписивање и преваре на испитима?

- Имам огромну подршку студената у борби против преписивања, бубица, пушкица, плагијата... Тврдим да је 80 до 90 одсто академаца поштено и да им не пада на памет да се баве таквим стварима. У њихово име се борим против оне мањине која је спремна на преваре. Међу првима смо ставили ометаче, који не дозвољавају рад бубицама. Захваљујући анти-плагијат софтверима дошли смо до тога да данас ниједан семинарски рад није плагијат, а годишње их пристигне око 4.000. Ми смо те фирме што продају дипломске и семинарске радове завили у црно.

ПОЛИТИКА НЕ СМЕ НА ФАКУЛТЕТ * Често упозоравате своје студенте да не смеју да мешају студенско организовање и политику. Да ли вас послушају?
- Страшно ми смета политизација студентских организација. То није новост, а дешава се и у иностранству. Али није нормално да се због њихових политичких размирица целе прошле школске године не формира Студентски парламент УБ. Поражавајуће је и то да сви њихови захтеви воде у снижавање квалитета образовања - више рокова, мање бодова за упис, више нерадних дана, мање градива...
Посебна је прича то што су од апсолвентских вечери и екскурзија направили озбиљан бизнис где зарађују велике суме преко леђа својих колега. Организују хуманитарну журку, а онда цела идеја буде компромитована кад схватите колико су организатори од тога зарадили.

* Студенте сте увели у ред. Је ли било плагијата међу колегама?

- Знам за три случаја колега на нашем факултету који су ухваћени у плагирању и нечасним радњама, и због тога су остали без посла. Реч је о професорском кадру, али није се све десило тако скоро. И мислим да је посебно важно што таква ствар није имала медијску помпу. Да смо чекали да законски добију отказ, то се никада не би догодило. Колектив их је једноставно одбацио, дајући им до знања да таква особа не припада академској заједници. Морали су, мање-више, да оду, уз споразумни раскид радног односа.

* Један сте од главних заговорника академске честитости и на Универзитету у Београду. Изгледа ли вам то као борба против ветрењача?

- Никако није борба против ветрењача, иако изгледа тако. Универзитет је усвојио важне документе који унапређују борбу против плагијата и неакадемског понашања међу студентима и професорима. Невероватно је била слаба сарадња са студентима. Они су имали став да треба заштитити студенте по сваку цену. Мени је то било изненађење, да се не боре за поштене студенте, него за преписиваче. На крају смо успели да добијемо тај правилник о дисциплинској одговорности, што шаље поруку студентима да нећемо дозволити неакадемско понашање на универзитету.

* Студенти су се опирали том правилнику, али није много боља ситуација била ни међу вашим колегама, деканима. Зашто је усвајање правилника о плагијатима одлагано пола године?

- Скидам капу ректорском колегијуму, који је стрпљиво радио на томе. Добили смо веома важне правилнике који ће унапредити квалитет рада на факултетима.

* Плашите ли се да ће ти правилници остати мртво слово на папиру, јер ће се колеге међусобно штитити? Правила су тако постављена да са плагијатором "падају" и ментор и чланови комисије...

- Могу да поверујем да негде некакав "завет ћутања" постоји, али лично не знам ни за један такав случај. Добро је да је одговорност предвиђена за шири круг учесника у процесу, јер ће то спречити да нека, на пример, докторска дисертација буде одбрањена, ако није квалитетна. Ментор и комисија то неће дозволити, јер би и они сносили последице. У сваком случају, ипак, први и последњи кривац је онај ко је плагирао.

* Као професор, не робујете формалностима. Са студентима често комуницирате путем друштвених мрежа, прихватате их за пријатеље на "Фејсбуку"... Је ли то права формула да разбијете генерацијски јаз?

- Нисам веровао да то може да има толико утицаја на квалитет сарадње и комуникације. Из разговора са студентима схватио сам да им је, поред биолошких родитеља, потребан и некакав "академски родитељ", учитељ коме ће моћи да се обрате. Одговарам им на сваку поруку, нисам формалан, не замерам ако ми се не обрате са "поштовани професоре"...

* Је ли то један од разлога што сте у студентским анкетама увек међу омиљеним професорима на универзитету?

- Могуће је да то доприноси. Али парадокс је што ја предајем један неомиљен предмет на првој години - Математику. Пролазност на мом предмету није сјајна, зато се трудим да сваки студент који није положио зна зашто се то десило. Не желим да оде са испита, а да му није јасно зашто је пао и где је погрешио. На часовима се трудим да никад не закасним, никад не изађем раније и увек испредајем цело градиво. Верујем да студенти то цене.