НА Филозофском факултету у Београду опет ври! На Одељењу за историју група професора - Милош Ковић, Мира Радојевић и Маја Николић - оптужује колеге међу којима су - Радош Љушић, Влада Станковић, Никола Самарџић и Дубравка Стојановић - да их прогоне, вређају, не дају им да раде и напредују.

Прочитајте још: ИЗ БУЏЕТА УЗИМАЛИ ВИШЕ НЕГО ШТО ТРЕБА: Факултети богато плаћали запослене

Друга страна тврди да то није тачно и да, како каже Радош Љушић, на овом факултету - нема прогона, и то од 1975. године, када је избачено осам професора.

Милош Ковић, међутим, истиче:

- Овде је реч о три круга једне интересне групе настале на Одељењу за историју. Постоје вође, извршиоци налога и, на крају, они који ћуте и гласају - каже Ковић за "Новости". - Није реч само о томе да они данас, кршећи процедуре, правилнике и статуте, прогоне ових троје колега. Покушавали су, безуспешно, да професорско звање и катедре одузму и мени, Жарку Петковићу и Ђорђу Бубалу. Потом су из наставе одстранили Александра Фотића. Редовна злостављања и увреде трпи још више колега.

Прочитајте још: Факултети у Београду мењају адресе, али неки не желе да се селе

Ковић сматра да овде није реч о сукобу двеју група, већ о систематском прогону, јер се "непослушне колеге, које би да мисле својом главом, годинама упорно одстрељују".

- Мислим да је у случају колега које нас одстрељују осећање стручне, научне ништавности довело до потребе да се одсече све што "штрчи" и до намере да се створи рај послушних медиокритета - уверен је овај историчар. - Међу њима има чак и полуписмених људи, па и доказаних плагијатора. Такви су одавно избачени са филозофских факултета у Нишу и Источном Сарајеву, али сада, ето, воде коло у Београду. Некима су срушени снови о уласку у САНУ, а Мира Радојевић је изабрана за дописног члана.


Милош Ковић

Ковић каже да њих идеолошки уједињује обожавање "културног" Запада и презир према "некултурној" српској већини.

- Политички програм Радоша Љушића се, рецимо, исцрпљује у, како је рекао вашем листу, клечању пред Немачком. По мом мишљењу, свима познате афилијације Николе Самарџића можда би могле да нам кажу понешто о томе ко би и зашто желео да "промени свест" Одељења за историју и, у будућности, целог Филозофског факултета. Кључно питање је - ко ће нам и како писати историју - каже Ковић.

Међу професорима који су се нашли на мети колега је Маја Николић. Она тврди да је реферат који су колеге са "супротне стране" написале о њој, поводом избора у више наставно звање, препун измишљотина, увреда и омаловажавања.

- Мој избор желе да онемогуће потписници реферата чија је сврха моје одстрањивање са радног места. То су проф. др Влада Станковић, проф. др Радивој Радић и др Нада Зечевић. Од 2015. двојица поменутих професора настоје да умање моју улогу на Катедри за историју Византије, на којој сам запослена 16 година. Разлог се налази у чињеници да сам неколико пута гласала супротно њиховим жељама - каже доцент др Маја Николић за "Новости".

Она појашњава да реферат садржи и низ неистина и прикривања њених научних резултата, попут тврдње да није била ментор на докторским студијама нити члан комисија за одбрану доктората.

- Потписници реферата тврде и да сам у коауторском тексту плагирала докторску тезу колегинице коаутора, иако је текст објављен пре одбране њеног доктората - истиче Маја Николић. - Реферат је потписало само троје наведених од укупно пет чланова комисије.

Радош Љушић негира да има прогона и тврди да су реферати истинити:

- То су јавни докумети, свако може да их види, о њима одлучује наставно-научно веће, па Сенат.

Љушић, који је био у комисији која је писала реферат за Небојшу Шулетића, истиче да су га потписала четири од пет професора и да стоје иза својих потписа.

- Нећу никога да прогоним на крају радног века - поручује Љушић, а на питање да ли у свему овоме, осим науке, има и политике, он каже:

- Не постоји институција у којој нема бар мало политике.

УНИВЕРЗИТЕТ ДА РЕАГУЈЕ

МИЛОШ Ковић каже да су се обраћали правним службама Факултета и Универзитета, универзитетском омбудсману, ректору, Министарству просвете и сви су покушавали да помогну:

- Уз позивање на аутономију Одељења, прогони су се појачали. Ми морамо да следимо утврђене универзитетске процедуре. На крају, јавност и суд остају једини ослонац грађанина који неће да трпи насиље.

Маја Николић сматра да би најпре требало да реагује декан Филозофског факултета, као и остале надлежне инстанце Универзитета у Београду, а можда и држава.