ДА би се акредитовали или обновили акредитацију, универзитети и факултети мораће да издвоје више новца него пре. Цене акредитације износе стотине хиљада динара, а нови ценовник усвојио је УО Националног тела за акредитацију (НАТ). Сагласила се и Влада Србије, а одлука обухвата 19 нових цена.

На Универзитету у Београду су огорчени, декани не знају одакле ће "да намакну" новац за акредитацију, а неки од њих кажу и да ће морати да мењају структуру студијских програма, што ће створити прави хаос.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТУЖИЛИ ФАКУЛТЕТ ЗБОГ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ: Мађаре вређа тест из српског језика

Иначе, лиценцу за рад, која се обнавља на сваких седам година, треба да имају сви универзитети, факултети, као и сваки студијски програм и модул на високошколској установи.

По новом ценовнику, Универзитет за акредитацију треба да издвоји 1.080.000, уместо ранијих 720.000 динара, факултети и уметничке академије треба да плате 540.000 уместо ранијих 360.000 динара, а за акредитацију студијских програма мораће да издвоје 320.000, уместо 144.000 динара.

Академија струковних студија издвајаће 720.000, висока струковна школа - 480.000, висока школа 648.000 динара. Висина накнаде за промену студијског програма је 100.000 динара, за заједнички студијски програм 350.000... Мораће да плате и издавање потврда, па ће издавање уверења о акредитацији установе коштати 48.000 динара, а за студијски програм 20.000 динара.

Такође, плаћаће се и спољашња провера квалитета високошколских установа и то за универзитет 640.000, за факултет и уметничку академију 350.000, за академију струковних студија 420.000, за високу струковну школу 320.000, за високу школу 420.000 динара и за студијски програм 180.000 динара.

- Сви смо узнемирени, то су велики намети - каже за "Новости" проф. др Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду. - Надамо се да ће држава помоћи да платимо акредитације, али нема назнака да нас она разуме. Факултети нису богате установе, питање је одакле ће наћи тај новац. Уосталом, с тим новцем би се много тога могло учинити у едукацији.

Декан ЕТФ у Београду проф. др Мило Томашевић наводи да је тај факултет за прву акредитацију издвојио милион динара, а сада су им потребна четири милиона. Много више студијских програма има Пољопривредни факултет, па декан проф. др Душан Живковић каже да ће за акредитацију морати да издвоје скоро 10 милиона динара.

С друге стране, у Националном телу за акредитацију и проверу квалитета наводе да се цене нису мењале десет година.

- Нове цене су на нивоу држава у региону. Ми смо независно тело које нема финансијску подршку државе, већ се финансира искључиво од акредитације факултета и студијских програма - каже за "Новости" проф. др Сима Аврамовић, председник УО НАТ. - Повећан је број рецензената са два на пет, а један мора да буде странац. Обавезна је и посета факултетима, а све те трошкове сноси НАТ.

Додаје да надокнаду члановима Комисије за акредитацију, којих има 17, плаћа НАТ, а не држава, као до сада.

Директорка НАТ проф. др Јелена Кочовић каже да се са новим ценовником само покривају трошкови, јер је НАТ независна институција и финансира се из сопствених прихода.

Ректорка Иванка Поповић сматра да су овако високе цене велики ударац за факултете и најављује да ће о свему разговарати са министром просвете Младеном Шарчевићем.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СПЦ не признаје расколнике из Кијева

ПРОБЛЕМИ СА КОМИСИЈОМ

ДЕКАНИ имају бројне примедбе на рад Комисије за акредитацију (КАПК). Жале се на недоумице у процесу акредитиције, као и на низ техничких проблема. Ректорка Иванка Поповић (на слици) поручила је да рад факултета не сме бити угрожен тако што неће бити реакредитовани.