ФАКУЛТЕТИМА који немају новца, а имају квалитетне студијске програме, држава ће помоћи да плате акредитацију. Они који зарађују на тржишту, мораће да плате сами. Када говоримо о финансијама, не можемо у исту раван ставити, рецимо, Правни факултет и Факултет за физичку хемију.

Није нам циљ да уништимо квалитетне програме само зато што имају мали број студената. Напротив! Али јесте тренутак да се факултети запитају да ли су им сви програми довољно квалитетни и да ли треба да их акредитују. Ово, за "Новости", каже Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, поводом повећања цена које високошколске установе треба да плате да би се реакредитовале.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Факултети не могу да плате лиценце

На одлуку о повећању цена коју је донело Национално тело за акредитације (НАТ), бурно је реаговао Универзитет у Београду, а декани су поручили да не знају како ће скупити толики новац.

Шарчевић најављује да ће се у понедељак састати са проф. др Симом Аврамовићев и проф. др Јеленом Кочовић из НАТ и проф. др Иванком Поповић, ректорком Универзитета у Београду.

- Верујем да ћемо наћи решење - истиче министар. - Држава је већ помогла тако што је уплатила 80 милиона динара из буџетских резерви да НАТ почне да ради, да има средства док не почне да наплаћује своје услуге.

Он сматра да нови ценовник НАТ има оправдања, јер је то независно тело које се финансира само наплаћујући своје услуге.

- Раније је Комисија за акредитацију (КАПК) била на буџету, зависна од државе, што нам је замерала Европска агенција за акредитације и запретила нам избацивањем ако то не решимо. Променили смо закон и у ту област увели ред. Раније су акредитације завршаване и у кафани, а сада је обавезан излазак на терен, учествују страни рецензенти, а све то НАТ мора да плати од својих средстава. Ранији циклус акредитације трајао је пет, а сада траје седам година. Тако да када се износи поделе на већи број година, поскупљење и није велико - казао је Шарчевић.

Он упозорава да дизање цене школарина свакако није добро решење, а то су најавили поједини декани као начин да "прикупе" средства за акредитацију.

Ректорка Иванка Поповић наводи да је подизање цена школарине једна од могућности, уколико се не нађе решење за високе цене лиценци које треба да плате високошколске установе.

- То је једна од опција - каже, за "Новости", ректорка Поповић. - Министарство је разумело проблем и изразило спремност да факултетима изађе у сусрет. Нисмо у сукобу са НАТ. Реч је о томе да факултети нису имали најаву да ће акредитације оволико поскупети.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СПОРНА ПРЕСУДА: Смета им српски за катедром

ПРОДУЖЕНИ РОКОВИ

- ЗБОГ великог вакуума између старог и новог сазива КАПК, око 300 предмета чекало је акредитацију. Продужен је век трајања актуелних акредитација, док не стигну нове, како би факултети могли нормално да раде и уписују студенте - рекао је Шарчевић.