КАДА један млади човек са завршеним факултетом оде у иностранство, Србија остаје сиромашнија за 34.500 евра, колико је у њега уложено током школовања. Толико, наиме, кошта његово образовање од предшколског узраста до краја студија. Уколико земљу напусти неко ко има средњошколско образовање губитак је близу 21.000 евра, јер толико износи целокупно четворогодишње образовање, а са одласком човека са завршеном основном школом, држава и његово домаћинство губе 13.500 евра.

Прочитајте још: Траже дужи рок за акредитације факултета

Ово је показало истраживање Института за развој и иновације, чији је основни циљ био да се дође до рачунице колико Србија губи одласцима младих људи.

- Када смо радили истраживање, посматрали смо младог човека који је кренуо у предшколско 2000. године, а на факултету дипломирао 2018. Дошли смо до закључка да су домаћинство и држава у њега уложили 34.500 евра. Када се то помножи бројем људи који одлазе долазимо до податка да држава губи између 300 милиона евра и 1,2 милијарде евра годишње, што је за Србију огроман губитак - истиче за "Новости" Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације.

Прочитајте још: КРИЗА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ: Студентска петиција у одбрану професора

Пошто ни Републички завод за статистику нити иједна организација у земљи и иностранству не располажу прецизним подацима о мигрантима из Србије, у истраживању су коришћени подаци Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која процењује да је из Србије у периоду од 2012. до 2016. отишло око 245.000 особа, односно у просеку годишње је емигрирало око 49.000 људи. Тај број множен је са "ценом" школовања једног младог човека који напусти Србију.

- Један доктор машинства или електротехнике кошта око 55.000 евра. Они у кофере спакују своје образовање од 55.000 евра или од 35.000 евра и оду, иако је буџетски новац годинама улаган у њихово образовање - каже Јевтовић.

Добијени резултати показују и да директно или индиректно, услед немогућности да се одлив становништва спречи њиховим запошљавањем, годишњи губитак бруто додате вредности износи 897,3 милиона евра, што чини око 2,1 одсто БДП у 2018. години.

Др Младен Стаменковић, продекан за научноистраживачки рад Економског факултета у Београду, залаже се за циркуларне миграције које подразумевају да млади људи оду, али и да се врате у земљу и помогну њеном развоју знањем које су стекли у иностранству.

- Мика Алас, Јован Цвијић, Милутин Миланковић, сви они су ишли у иностранство, тамо се школовали и усавршавали, а онда се враћали у Србију и доприносили њеном развоју - наводи Стаменковић за "Новости".

НОВАЦ ШАЉУ ПОРОДИЦАМА

ПОЗИТИВАН ефекат одласка младих људи јесу дознаке, а то је новац који они шаљу породицама у Србији. По висини учешћа дознака у БДП, Србија се налази у самом врху европских земаља, тачније уз Албанију на првом месту, са учешћем између пет одсто и шест одсто БДП. - Ова средства сада иду углавном на потрошњу, и то око 70 одсто, на куповину станова одлази око 25 одсто, а свега три одсто оде у инвестиције - појашњава Ненад Јевтовић.