ТЕСТИРАЊЕ ученика који се школују на мањинским језицима, спроведено 2014. године, показало је забрињавајуће лош ниво знања српског језика. Био је то "аларм" за просветне власти да промене начин учења српског као нематерњег, те да наставу поделе на два типа. Један је за ученике чији матерњи је сличан српски, рецимо Хрвате и Бошњаке, и други за ђаке којима српски уопште није близак, као што су Албанци или Мађари.

Реформе су спроведене, настава промењена, а сада су измерени и први резултати, који су се показали као задовољавајући.

Настава српског језика као нематерњег била је тема и стручног скупа у Ечки, у организацији Министарства просвете, просветних завода и Оебс-а, а учесвовали су представници војвођанских школских управа.

- Још 2014. године установили смо да имамо предмет који не постиже ниједан образовни циљ, пре свега зато што ученици осам националних заједница имају различита улазна знања српског. Пре две године смо, уз подршку Оебс-а, започели реализацију новог програма у два формата - лакши за ученике чији матерњи језик не припада словенским језицима или живе у хомогеним срединама и тежи за ученике који или говоре словенским језиком или живе у хетерогеним срединама па се сусрећу са српским језиком - каже, за "Новости", Дејана Милијић Субић из Завода за унапређивање образовања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Живе и школују се у Србији, а на српском ни реч не знају да кажу!

Програм је стартовао ове године у првом, петом разреду и првом разреду гимназије, и уводиће се и у остале разреде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Студирају на српском, српски неће да говоре

ЦИЉ БОЉА НАСТАВА

- НАМА је циљ унапређивање рада у свим наставним предметима, па и у предмету који се зове српски као нематерњи језик - нагласила је Јасмина Ђелић.

Она је најавила да ће по истом моделу бити одржани семинари широм Србије.