ПРЕ него што сам пришао тешко повређеном Миловану Јанковићу, који је лежао обливен крвљу и ногу приклештених бетонским плочама, прво сам тројицу контузованих радника РТС-а извео из прашине погођене зграде у Абердаревој. Њих двоје су, на срећу, били само збуњени и уплашени, а трећег сам носио на рукама до степеница ка Ташмајдану. Кад сам пришао повређеном Јанковићу, чије је тело висило над земљом, поново су се зачули авиони. Окупљени људи почели су да беже у страху од нове ракете, а ја сам остао држећи рањеника на својим леђима, јер нисам више имао снаге да га држим рукама. После 10 минута стигли су ватрогасци.

Овако о сликама из пакла, када је у ноћи 23. априла 1999. године НАТО агресор у два сата и шест минута убио 16 и ранио на десетине радника РТС, за "Новости" сведочи Мирослав Млинар, херој спасавања повређених. Он је био први који је кренуо да помаже унесрећенима у згради националне телевизије. За своје заслуге из 1999, већ наредне године је награђен титулом амбасадора хуманости, а априла 2008. је постао носилац биометријског пасоша Србије број 1, који му је свечано уручен у Скупштини Србије. Мирослав је херој нашег народа у рату и миру.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Брнабић: Бомбардовање РТС-а варварско дело без оправдања

- Те ноћи сам се случајно нашао у Таковској - прича нам Млинар. - Нисам могао да спавам, глава ми је била пуна мрачних мисли због агресије. Време сам прекраћивао шетњом по центру. Нисам могао ни да помислим да ће лудаци гађати зграду телевизије, односно да ће РТС означити као војни објекат од високе важности.

Наш саговорник, чија ће се аутобиографија ускоро наћи у продаји, додаје да је те ноћи НАТО хтео да убије истину која је путем РТС-а ишла у свет, али да се 20 година од страшног догађаја у Абердаревој показало да се истина не може убити и да је она, за разлику од НАТО-а - бесмртна.

- Јадног Милована, заробљеног у бетонској клопци, детонација ракете избацила је из канцеларије као катапулт - сведочи даље Млинар. - Он је био у фотељи када су делови таванице пали по његовим ногама. Била му је откинута шака, глава му је била отворена, а он свестан... Када је дошла лекарска екипа, коју је водио др Влада Ђукић, Јанковић је вриснуо: "Сеци ноге, сеци их душмански!" Гледао ме је у очи док је његова крв капала по мени. А онда сам чуо други глас: "Колега, места..." Стигао је и др Слоба Ивановић, из клинике "Анлаве". Он се придружио Ђукићу приликом ампутације Јанковићеве друге ноге. Тај догађај је у ТВ преносу гледала цела Србија...

СПАСАВАЊЕ Мирослав Млинар помаже унесрећенима у згради РТС

Спасилац из Бенковца Мирослав Млинар, који је тада имао 32 године, овај подвиг преживео је захваљујући изузетној физичкој спреми. Док су лекари ампутирали ноге Јанковићу, Млинар се упутио ка спрату одакле се чуло запомагање човека коме је гвоздена арматура била заривена у слабину. Сећа се и да је покушавао да стигне до рањеника пре ватре. Док се пео уз рушевине, осетио је како му се "пара" грло и како губи снагу. Отрови који су се ослободили у облацима, пошто је НАТО ракета погодила лабораторију РТС-а са хемикалијама за развијање филма, потпуно су га овладали.

- Кажу да сам устао код степеница које воде ка Цркви Светог Марка и да сам направио неколико корака, али ја се тога не сећам - прича даље Млинар. - Пробудио сам се у "шоку Б" Клиничког центра, где сам лежао уз Мирослава Јанковића. Он је умро неколико дана касније, а ја сам лежао ту полумртав док "шок" нису испразнили због важнијих пацијената - шесторице рањених у кинеској амбасади. Они су донети 7. маја.

Ту није био крај Млинаревим мукама, јер је 20. маја преживео и бомбардовање болнице "Драгиша Мишовић".

- Пребацили су ме у Клинику за плућне болести, будући да ми је слузокожа дисајних органа била скроз спаљена у Абердаровој - наставља Млинар. - Др Мандарић, начелник болнице, и др Сања Радовановић су ме оперисали 11. маја, али сам у шок-соби у стању полусвести био и тог 20, када су са шест пројектила НАТО зликовци гађали болницу на Дедињу. Особље није стигло да ме пребаци у подрум, а после су ме нашли како лежим на поду прекривен стаклом, јер су ме детонације избациле из кревета.

СЕЋАЊЕ Млинар у нашој редакцији

ИЗГУБИО ПОЛА ФАМИЛИЈЕ

МИРОСЛАВ Млинар је у рату остао без готово пола фамилије.

- Кад већ нисам могао да помогнем највољенијима, и када ми судбина није дозволила да у тренуцима њихове смрти будем уз њих, сваки пут када се нађем у некој тешкој и опасној ситуацији ја дубоко у свом срцу и душу осећам као да сам са онима које сам изгубио. Видевши у тим тренуцима у очима унесрећених људи страх, бол и патњу, као да гледам очи мога ђеда Прокопија, мога брата Александра, моје сестре, тетке и свих оних без којих сам остао, а који су умирали у најтежим мукама. Те њихове очи су мој путоказ и нема те силе која ће ме зауставити у настојањима да будем уз њих и да им помогнем - говори нам Млинар.


НЕВИНЕ ЖРТВЕ НАТО НАПАДА

У нападу НАТО погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер. Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" саопштила је 2000. да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде Телевизије. У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи настрадалих постављају питање зашто су они погинули.

КАЗНИТИ ЗЛОЧИНЦЕ

СИНДИКАТ новинара Србије (СИНОС) саопштио је у понедељак да се не сме заборавити дан када је НАТО бомбом убијено на радном месту 16 медијских радника РТС-а и да починиоци тог злочина морају бити кажњени.

- Тај ратни злочин означио је почетак праксе некажњених војних напада на медије и у другим деловима света - указује се у саопштењу СИНОС-а, који је потписала председница тог синдиката Драгана Чабаркапа.

СИНОС подржава оцену "Хјуман рајтс воча" да је напад на зграду и студио РТС-а био намерни напад на цивилни објекат, што га чини ратним злочином.