ОД ТОНА ђубрета које се гомилају сваког дана у Србији, кроз рециклажу прође свега 10 одсто. Остатак завршава на депонијама, док је тренутно највећи проблем медицински, инфективни и опасни отпад, који се извози у друге земље. Помак је направљен у амбалажи, чија рециклажа је скочила са 23 на 40 одсто за пет година, кажу за "Новости" у Агенцији за заштиту животне средине.

На депоније у Србији пристиже 250.000 тона ђубрета годишње, али оно махом остаје неискоришћено и загађује животну средину.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сат наргиле трује као сто цигарета

- Фирмама за рециклажу мотив је новац и држава треба да им обезбеди услове неопходне за рад. Осим тога, треба дати подстицај грађанима. На проблеме у овој области указују из Удружења рециклера Србије, где истичу да је држава препознала проблеме и још 2003. усвојила неколико стратегија, али су примена решења и резултати у пракси изостали.

- Новца за заштиту животне средине има јер је од еколошких такса током прошле године прикупљено 11,5 милијарди динара. Наплате расту сваке године, али је проблем што прикупљени новац не иде у Зелени фонд - истиче Сузана Обрадовић, генерална секретарка Удружења рециклера.

ПЕПЕО СВОЈЕВРЕМЕНО је најављивано да ће отпад, односно пепео из термоелектрана бити коришћен као материјал у изградњи путева. Овакав појекат, међутим, још није заживео.

Додатни проблем је што је систем сепарације, односно раздвајања комуналног отпада, још на самом зачетку. То је први корак ка рециклажи и један од разлога што Србија прерађује мали проценат смећа, у односу на земље централне и источне Европе.

- Раздвајање отпада у домаћинствима је кључно. Ипак, стигло се само до тога да је неколико локалних самоуправа почело да дели домаћинствима посебне канте за папир, стакло и пластику - појашњава Сузана Обрадовић и додаје да су постројења за сепарацију отпада у оквиру самих депонија реткост.

Према процени Фискалног савета, за успостављање система управљања отпадом који би био ефикасан, потребно је уложити 1,5 милијарди евра. Најављен је пројекат за успостављање примарне селекције отпада у неколико региона и градова, који се финансира из Фондова ЕУ, али неопходно је активније учешће локалних самоуправа и министарства, каже наша саговорница.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хоћемо ли имати породичног лекара: Пацијентима боље, држави јефтиније