СРБИЈА је на врху листе европских држава према бризи о мањинским језицима, али на убедљивом дну када је реч о неговању сопственог.

Основци и средњошколци у Србији имају најмање часова матерњег језика, када се пореде са вршњацима из других европских држава. Млађи основци уче српски пет, а старији четири часа недељно. А у свету, на пример: у распореду ђака у Француској је 12 часова матерњег, а у Шведској, Русији и Немачкој по девет.

У нашим средњим школама ситуација је још гора. Свака просветна новотарија увек се "сломи" преко српског језика. Све је више праксе, стручних предмета, а српски језик и књижевност у многим школама сведен је на свега - сат и по недељно.

И онда не чуди када се лингвисти жале што са факултета академски грађани излазе - полуписмени! Српски на студијама не уче чак ни будући новинари, професори страних језика и преводиоци, нити правници или наставници географије, историје или биологије.

Прочитајте још - ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ ЈЕЗИКА САНУ ПРЕДЛАЖЕ: Српски мора да се учи и на факултету

Систематско занемаривање српског језика и књижевности током школовања довело је до тога да су медији, стручни скупови, судски списи, уговори, па и предавања наставника у школама пуни језичких накарадности. Све је више и самоникле мешавине сленга, скраћеница и страних израза, због чега и сопствену децу све мање разумемо.

Зато је добра иницијатива Одбора за стандардизацију да се учење српског језика уведе на факултете. Било би корисно и за инжењере и технологе, а неупоредиво важније за преводиоце, новинаре или будуће адвокате.

А још боље би било када би се настава српског језика и књижевности у школама реформисала, када би добила већи значај, па да универзитети не морају да описмењавају академце. Нажалост, из школа се и даље излази са "незнам", а многи тако стигну и до пензије.