УСПЕЛИ смо да разумемо шта је заједничко код свих малигних ћелија рака плућа, од најраније фазедо најпознијег стадијума болести. Студија на узорку од 800 пацијената са клиника из Велике Британије нам је показала које су то четири врсте стања ћелија које се појављују у свим малигнитетима и које успевају да преживе сваку хемио или имуно терапију. У Броад институту у Бостону, мој тим управо ради на детекцији маркера на таква стања у ћелијском систему, и ако нам се и по други пут покаже на мишевима да све иде у добром смеру, најкасније за три године имаћемо тестирања на људима.

У интервјуу за "Новости" ово открива Немања Деспот Марјановић, српски научник, који је својим радом у лабораторијама на Харварду и МИТ, широм отворио врата медицинске историје, секвенцирајући РНК на више од 400.000 малигних ћелија најсмртоноснијег обољења данашњице. Марјановић, заједно са тимом стручњака, како ствари стоје, на путу је да пронађе начин како да најтежу болест претвори у хронично обољење:

- Успели смо да одредимо "име и презиме" сваке ћелије рака, секвенцирајући њен РНК појединачно. Раније терапије су показивале да лече или, тачније, убијају само поједине групе малигних ћелија, док друге групе и друга стања преживљавају сваку терапију. Ми смо ишли за тим да одредимо које су то ћелије које су резистентне на лекове и да ли постоји нешто што их издваја од других. Нашли смо протеин којим малигна ћелија блокира наш имуносистем и лекове и којем ниједна позната терапија не може ништа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Спречите нежељену трудноћу и настанак канцера

* Да ли сте нашли и начин како да победите те врсте резистентних ћелија?

- Да. Прва студија на мишевима показала је да метод "ради 100 одсто". Док ми причамо, у Бостону група од 15 младих научника из целог света проверава на ћелијама и другу методу детекције, а сви узбуђено чекамо да се ових дана појави часопис "Цел" и да се откриће обнародује. Додуше, у свету биомедицине зна се шта смо учинили и ваљда је први пут да тако угледан биолошки часопис позове ауторе да предају рад, а не обрнуто.

СТОЈКОВИЋ *ШТА ћете прво да радите кад слетите у Бостон? - Чуо сам да је на Харвард стигао и наш прослављени генетичар Миодраг Стојковић и да ће остати две године. Прво идем њега да га видим и да се упознамо. Много ми је драго када се наша научна колонија из Србије шири. Има нас сад четири, пет...

* Џејмс Алисон и Тасуко Хоњо прошле године су добили Нобелову награду за сличну ствар?

- Они су изумитељи "чек поинта" - циљане терапије, јер су пронашли два протеина која утичу на бујање болести. Професори су ту методу патентирали пре 15 година. Сликовито речено, они су одговорили на питање какву средњу боју очију имају сви становници Врачара. Ми смо успели да у свим фазама канцера именујемо стање сваке појединачне ћелије и да одредимо и да детектујемо протеин који наш имуносистем чини немоћним пред болешћу. То је много, много прецизније.

* Шта је на реду следеће?

- Налажење прецизног тумор-маркера, пре свега за та три, четири опасна протеина. Када се постигне циљ, ми смо на крају пута.

ХАРВАРД И САТАРАШ * ЧЕГА се прво сетите када помислите на Србију? - Мајке и оца, затим сатараша, тог дивног летњег јела које кува моја мама. У Бостону за мало шта имам времена јер сам 12 сати у лабораторији. Једино што ме опушта је веслање на језеру крај Харварда, ујутру од шест до осам, а онда идем у "свет ћелија".


* Први пут је секвенциран РНК из ћелије 2014. и за "читање" седам ћелија требало је седам дана. Ви сте, кажете, именовали 400.000 ћелија.

- Биомедицина је чудо! То је поље науке у које се највише улаже и већ су направљење машине које овај посао убрзавају до те мере да сваке недеље имамо по 50.000 прочитаних ћелија само у мојој лабораторији. Ако се зна да та наша лабораторија на Броад инстититу (заједно МИТ и Харвард) недељно троши два милиона долара, онда можете да претпоставите који се кораци од седам миља праве сваког дана. Атлас хуманих ћелија, који је са 100 милиона долара спонзорисао и "Гугл", добро је одмакао на свом путу и претпостављам да ћемо до краја године имати "имена и презимена" свих људских ћелија. Онда следе анализе из којих можемо очекивати много нових терапија за различита ћелијска стања код готово свих болести.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Лечићемо рак као кијавицу

* Када ћемо имати поуздан лек за рак плућа?

- Тешко је то рећи, свима је у интересу да се то догоди што пре. Од нас који смо пронашли методу до оних који ће правити лекове. На клиничким истраживањима ће се радити тест терапије које потом мора да одобри тамошње регулаторно тело за храну и лекове, а затим лекови иду у клинике. Пошто се све у свету невероватно убрзало, надам се да нећемо чекати 10 година.


СРБИЈА МИ ДАЛА ШАНСУ

* ДОШЛИ сте у Србију још као дечак 1992. из Републике Српске?

- Мајка и ја смо дошли у Инђију из Приједора, где сам рођен. Отац се борио око Босанске Крупе све до 1995. и био је и рањен, као и стриц. Придружио се породици после рата. Међутим, за образовање морам да захвалим Србији, која ми је дала шансу. Наш Биолошки факултет сигурно је међу најбољима у свету. А у Крупу и Приједор идем сваке године.