НЕКОЛИКО хиљада заштићених станара, махом пензионера, наћи ће се ускоро на улици ако се не реши питање економских кирија које морају да плате. Све више њих, како сазнајемо, обраћа се за помоћ државним органима и заштитнику грађана, јер им износи закупнина понекад "гутају" и до две трећине пензије.

Такав је, рецимо, случај 66-годишње Радмиле Кнежевић, чија пензија не премашује 26.000 динара, али зато кирија достиже 16.000. Ова жена, бивши пословођа у "Бетексовим" парфимеријама, цели живот је провела у стану од 58 квадратних метара у Вучитрнској улици, на Сењаку. Ту је живела са родитељима и сестром. Данас живи сама.

Зграду је пре више година откупио нови власник, као неусељиву. Према тадашњем закону, станари са неограниченим станарским правом нису смели ништа да поправљају без дозволе власника. Данас, кад би можда то и могла, госпођа Радмила нема од чега.

- Моја породица никада није смела да конкурише за стан, пошто се сматрало да имамо решено стамбено питање. А деценијама смо издвајали за стамбени фонд. Зграда је стара 110 година, нема изолацију. Зими ју је готово немогуће загрејати. Смрзнем се кад изађем у тоалет, који је на тераси. Са спољне стране зграде је отпао малтер. И за стан у таквој згради ја морам да платим 16.000 динара месечно - жали се госпођа Радмила.

Прочитајте још - Петсто породица ускоро без крова над главом?

Каже још и да је на скупу заштићених станара чула много страшније приче. Један дека је испричао како живи у влажном и мемљивом подруму, за који плаћа кирију 9.000 динара, док је извесна старија госпођа показивала слике своје зграде, која изгледа као после бомбардовања, али је у старом језгру града, па је кирија 23.000.

Ђорђе Николић / Фото П. Милошевић


Многи закупци на неодређено, који имају стамбено право у туђим становима, не плаћају станарину - прво зато што немају новца, а друго зато што не знају колико би требало да плате. Како објашњава пензионер Ђорђе Николић, Радмилин комшија, нико од њих није добио уплатницу са износом за који га дуже.

- Кирију треба сами да израчунамо на основу пореског решења. Основ за опорезивање множи се са коефицијентом 0,00242, који је објављен у "Службеном гласнику". Да ли стварно мислите да људи од 80 година купују "Службени гласник" и умеју то да израчунају?! Супруга, син и ја живимо у 35 квадрата, на Сењаку, и кирија нам је око 9.000 динара. Моја пензија је 26.000, али срећом, супруга је још запослена - каже Ђорђе, и примећује да плаћа порез, кирију и учешће у трошковима за одржавање фасаде и инсталација за стан који није његов.

Прочитајте још - Исељење као мач над 500 породица

Закон о становању, донет прошле године, поред економске кирије, увео је и обавезу локалних самоуправа да заштићеним станарима обезбеде нове домове у року од 10 година. Њих ће моћи да откупе под условима под којима су их и остали грађани откупљивали деведесетих. Многи, међутим, тих 10 година неће дочекати.

- Некоме ко сад има 75, за 10 година биће потребна парцела на гробљу а не стан - горко коментарише Николић.

Маја Нешић


СТАНОВЕ ОДАВНО ОТПЛАТИЛИ

ПОЈЕДИНА места, попут Врњачке Бање или Суботице, већ су понудила станарима домове за пресељење, каже Маја Нешић из Удружења грађана за заштиту права заштићених станара у приватном власништву:

- У Београду је поднето 850 захтева, али селидби још нема. Неки људи су морали да се иселе сами и изнајме собице за 50 евра, јер немају новца за економску кирију.


КУПОВАЛИ НЕУСЕЉИВЕ НЕКРЕТНИНЕ

ПРЕМА истраживању Удружења корисника станова у приватном власништву, међу регистрованим власницима приватних станова у којима живе закупци на неодређено, у српској престоници само је стотинак оригиналних власника. Остало су купци неусељивих некретнина. Они су их куповали у великом броју током деведесетих година, по нижим ценама и уз помоћ специјализованих агенција.